Колико Русију кошта украјинска криза?

Ово се пре свега односи на извозне послове које би Русија могла да изгуби, пише московски лист ''Независимаја газета''.

Премијер Русије Дмитриј Медведев је у четвртак упозорио да ће већ ове године економија његове земље трпети због смањеног извоза гаса и других производа у суседну земљу, а велики извозни минус би сиграно настао у наредном периоду, ако се политичка ситуација у Украјини ускоро не стабилизује.

Украјина је пре садашње кризе годишње увозила енергената и разне друге робе из Русије за 27 до 29 милијарди долара, а његове две трећине обухватале су испоруке гаса, нафте и нафтних прерађевина.

Русија је, осим тога, испоручивала Украјини разну високотехнолошку опрему, попут атомских реактора, електричних машина, али и низ производа хемијске индустрије, црне и обојене металургује.

Новоизабрани председник Украјине Петро Порошенко је тако уочи недељних избора на којима је убедљиво победио освојивши око 54 одсто гласова бирача изашлих на биралишта, рекао да Русија за свој гас тражи астрономску цену од 500 долара за хиљаду кубика и да због тога његова земља тај гас неће ни куповати.

Украјина у бруто домаћем производу Русије тренутно учествује са 1,4 одсто, а већина аналитичара у Москви сматра да не треба очекивати потпуни прекид трговинских веза две земље. Јер, како се оцењује Кијев „ипак неће моћи без руског гаса, али и некх других виталних сировина и производа“.

Украјина не само што је веома зависна од руских енергената, већ може пуно изгубити и уколико остане без руског тржишта пољопривредних и других производа, тврди аналитичар московског холдинга “Финам” Антон Сороко.

“Наше земље су веома тесно повезани и за њих би прекид сарадње био опасан, нарочито то важи за Украјину која баш извозом на руско тржиште остварује добар део својих експортних прихода”, истиче Сороко.Према речима Сорока, “никаква финансијска помоћ Европске уније не може да избави Украјину од дубоке социјално-економске кризе”, уколико нагло прекине све економске везе са Русијом.