Контола БИА због Шарића
Заштитник грађана Саша Јанковић покренуо је поступак контроле Безбедносно-информативне агенције (БИА) због тајних претреса обављених у акцији откривања оптуженог Дарка
Шарића.
"Тражио сам да ми се стави на увид све што је рађено, разговараћу са директором и припадницима те службе који ће ми објаснити све активности и након тога уследиће оцена да ли је дошло до повреде уставног начела о неповредивости стана или је у питању нешто друго", рекао је Јанковић недељнику "Време."
Додао је да је утврђен датум контролне посете и да је, на основу досадашње сарадње, уверен да ће БИА поштовати своје уставне и законске обавезе према омбудсману као контролном органу.
Јанковић је навео да нико не може спречити тајне службе да подмећу ствари приликом тајног претреса, а да је потпредседник Владе Србије Александар Вучић после хапшења Дарка Шарића рекао да је обављено 25 таквих претреса на различитим локацијама.
"То од мене, као заштитника грађана, захтева да проверим да ли заиста може да се деси да у било чији стан, у било чији простор, без одлуке суда и без ичијег знања
(сем ако се о томе накнадно не да саопштење) улазе припадници неке службе", рекао је Јанковић.
Уколико је тако, Устав Србије се крши, интегритет доказа прикупљених на тај начин је споран, а људска права су угрожена, навео је он.
"А ако није тако, дошло је до озбиљног неспоразума приликом обраћања јавности и он се мора објаснити", навео је омбудсман.
Јанковић је истакао да Устав не дозвољава тајни претрес ни невином, ни кривом, ни оптуженом, ни осуђеном, те да се може ући у нечији стан, али под одређеним условима, прописаним Уставом.
"То је принципијелно питање које се тиче свих нас. Ако смо спремни да заборавимо на људска права у случају Дарка Шарића, будимо спремни да сутра сви забораве било које људско право у нашем
случају", рекао је омбудсман.
Јанковић је објаснио да је тајни претрес мера коју је некада, на основу подзаконских аката и правилника, примењивао Ресор државне безбедности, а потом и Безбедносно-информативна агенција (БИА).
"Припадници службе тајно, када нико није код куће, улазе у стан, примењујући посебне вештине и помагала која не остављају траг. Немају за то налог суда, већ само наредбу свог директора. Претресају стан пажљиво, покушавајући да нађу оно што их занима, али враћају све на своје место тако да нико не примети да је претрес завршен." навео је Јанковић. Додао је да ако нађу то што траже, тек онда они или полиција, односно тужилац, иду пред судију, траже налог за претрес, са два сведока или у присуству власника улази се у стан и "тражи" оно што је у претходном тајном претресу већ пронађено, или, како је истакао, подметнуто.
Јанковић је рекао да је о тој тајној мери 2007. године разговарао са тадашњим директором БИА Радетом Булатовићем, кога је подсетио да Устав из 2006. године садржи члан о неповредивости стана, према коме се у стан без дозволе власника може ући само уз налог суда и у присуству власника или два сведока.
"Констатовали смо тада, директор БИА и ја заједно, да Устав Србије, вероватно због огромне опасности од злоупотреба, не допушта никакву могућност за тајни претрес и директор ми је рекао да га БИА од тог момента брише из свог арсенала тајних мера", рекао је Јанковић. Јанковић је као проблематично оценио објављивање информација о предузетим мерама.
"Ових дана осванула су питања и одговори са полиграфског тестирања заменика директора БИА (Драгана Марковића). И нико те информације не демантује нити, ако су тачне, спроводи истрагу о томе ко је одао поверљиве податке о поступцима у току", истакао је Јанкович.
Омбудсман је навео да цурење информација није ексцес, него правило, које је заправо нов метод којим се постижу прикривени циљеви, што за последицу има необјективно, непотпуно и неистинито информисање грађана.
