КОРУПЦИЈА У ЗДРАВСТВУ: Сваки четврти пацијент се упућује код приватника!
Потребна Вам је операција катаракте, али листа чекања је дугачка. Ваш доктор Вам љубазно предлаже да одете у приватну клинику, која је "најбоља у земљи", а цена је "права ситница". Ако сте доживели нешто слично, спадате у једну четвртину пацијената који су, уместо адекватног третмана, били изложени овом виду корупције.
Здравство је једна од најкорумпиранијих грана у Србији, полазећи од сумњивих јавних набавки, примања поклона и мита, тесне спреге са фармацеутском индустријом где пацијентима препоручују прескупе замене лекова који не иду на рецепт, оштећујући РФЗО, а тиме и државни буџет, али један од највећих удараца на џеп грађана је свакако самоиницијативно упућивање на приватне клинике.
Када одете на преглед, највећа је вероватноћа да ћете бити упућени у приватну ординацију из Дома здравља Стара Пазова. На основу узорка пацијената који су оценили ову установу, сваког четвртог пацијента лекар је послао да се лечи приватно. За овим Домом здравља следе Студентска поликлиника у Београду, Дом здравља Гроцка, Здравствени центар у Чачку и Клинички центар у Новом Саду, где је сваки 6. пацијент био у ситуацији да га пошаљу код приватног лекара.
Организација „Србија у покрету“ је претходне године обавила истраживање о томе колики је проценат доктора који пацијенте упућују на приватне прегледе. Резултати су алармантни, и повређују права пацијента на здравствену заштиту.
Овај графикон ставља популарну студентску поликлинику у Београду на друго место по броју пацијената који су упућени на приватну праксу.
Три пацијенткиње које су се лечиле на овом одељењу за здравствену заштиту жена су прецизирале да су за услугу уклањања кондилома биле упућене на приватну ординацију, код исте лекарке код које су се лечиле и у Студентској поликлиници. Оне су желеле да остану анонимне, а једна је у разговору описала ситуацију:
“Када сам отишла на преглед, лекарка ми је рекла да имам двадесетак кондилома, да су сада у раној фази и да су безопасни, као и да, цитирам, ако их не спалим, за неко време ћу моћи да их берем као траву, да спремим 25. 000 колико је интервенција заједно са анестезиологом који долази са друге клинике и да дођем на њену приватну клинику. Када сам је питала да ме информише о начинима лечења, рекла је да се само ласером могу одстранити.”
Да бисмо проверили које се методе користе за уклањање кондилома, као и цене третмана, позвали смо болницу "Народни фронт" и КБЦ "Драгиша Мишовић".
У свакој од болница смо добили информацију да је услуга бесплатна уз 'зелени упут', уколико се врши уклањање радио таласима или термокаутеризацијом. У Гинеколошко-акушерској клиници 'Народни фронт' осим радио таласима, кондиломи се могу уклонити и ласером, међутим, ова услуга се плаћа. На добијање услуге се чека онолико колико је потребно урадити тестове и сачекати разултате, што је у просеку десет дана, осим у КБЦ 'Драгиша Мишовић' где се преглед заказује месец дана унапред.
Још једно негативно искуство потиче из Студентске поликлинике. У разговору са једном студенткињом смо сазнали да услуга уклањања кондилома није једина због које су пацијенткиње са овог одељења Студентске поликлинике упућене у приватну праксу.
“Отишла сам на рутински гинеколошки преглед у Студентску поликлинику где ми је докторка препоручила да урадим ПАПА тест и колпоскопију и рекла ми да се то ради приватно. Рекла је да она може да ми изврши прегледе у приватној клиници у којој ради и почела је да ми набраја термине у којима може да ми закаже преглед. Изашла сам сва уплашена из њене ординације и позвала маму која ми је рекла да је више пута радила те тестове и да све то може бесплатно да се уради. Тако да сам отишла у свој родни град и урадила тестове тамо.”
Јавна је тајна да поједини лекари шаљу пацијенте у приватне ординације под изговором да је у државним болницама немогуће обавити неке прегледе или интервенције због недостатка материјала. Најчешће се то дешава за процедуре и прегледе на које се дуго чека.
Листе чекања у Србији су често добар начин за стварање корупције, па их директори установа намерно праве да би лечили пацијенте у приватним ординацијама, а најбољи премер је операција катаракте, интервенција на које чека 20.000 људи и велики број абортуса у приватним установама. Болнице крше закон када одређују само један дан у месецу за заказивање прегледа.
"Заказивање прегледа само једног дана у месецу представља повреду више права пацијенту. Ускраћивање права пацијенту да закаже преглед оног дана када се јавио здравственој установи, представља кршење његовог права на доступност здравствене заштите и права на поштовање пацијентовог времена, као и дискриминацију пацијента у односу на време приступа здравственој служби, јер дужина чекања на преглед у том случају је неоправдано дужа код пацијената који су се за заказивање јавили на пример првог дана у месецу у односу на оне који су се јавили оног дана у месецу када та установа врши заказивање прегледа", рекао је шеф Канцеларије за заштиту права пацијената Града Београда Младен Белојевић.
Здравствена инспекција инсистира на томе да се омогући заказивање сваког дана. Да лекари крше права, потврђује и случај када је лекар на полеђини извештаја написао назив и адресу приватне установе на коју је упутио пацијента.
Младен Белојевић је рекао да је највећи број жалби пацијената на прекршај обавезе лекара да закажу специјалистичке прегледе у року од 30 дана, због чега се ствара гужва, неорганизованост и пацијентово право је ускраћено или повређено.
"Пацијенти су се највише жалили на отежану доступност здравственим установама у циљу заказивања прегледа, на начин да је телефонска линија у дужем временском периоду заузета, или да се нико не јавља на телефон, затим на дужину чекања да се закаже специјалистички, односно дијагностички преглед за који није прописано утврђивање листе чекања, који се заказују најкасније у року од 30 дана од дана јављања осигураног лица здравственој установи, као и на однос здравствених радника према пацијентима, посебно приликом првог контакта пацијента са здравственом установом, и то најчешће у домовима здравља."
Непотизам и користољубље
Извештај Агенције за борбу против корупције о облицима корупције у здравству указао је на корупцију у области етике и личног интегритета, конкретно на изостанак контроле запослених у смислу сукоба интереса, као што је чест случај да запослени у државним клиникама упућују пацијенте на приватну праксу. На пример, случај брачног пара, лекара и стоматолога, који раде у државној болници и усмеравају пацијенте на преглед у своју приватну праксу-сви пацијенти из приватне праксе су и њихови пацијенти у државној болници.
Под изговором да су појединим приватним лабораторијама реагенси бајати, неки лекари запослени у домовима здравља не признају њихове резултате анализа. Уместо тога, шаљу пацијенте у друге, такође приватне, лабораторије. Очигледно је да имају договор са одређеним лабораторијама и да због тога шаљу пацијенте баш тамо.
Да ли се нарушавају права пацијента на овај начин?
"Упућивање пацијента на приватни преглед од стране здравственог радника, односно здравственог сарадника приликом пружања здравствене услуге у здравственој установи је коруптивна радња која најфлагрантније крши права пацијенту, те је у том случају пацијенту законом гарантовано право да поднесе приговор како саветнику за заштиту права пацијената, тако и начелнику односно руководиоцу одељења, односно директору здравствене установе, као што може да поднесе пријаву и здравственој инспекцији и заштитнику права осигураних лица при РФЗО. У случају корупције уопште, наравно треба имати у виду и органе унутрашњих послова, као и тужилаштво", рекао је Белојевић.
