Крај једне ере: Москва готово очишћена од старих стамбених зграда "хрушчовки"
У престоници Русије је програм расељавања и рушења "хрушковки" - петоспратница из педесетих година прошлог века, испуњен скоро 90 одсто, рекао је градоначелник Сергеј Собјанин приликом обиласка реконструисаног кварта у Обручевском рејону на југозападу града.
"Упркос финансијској и економској кризи и буџетским ограничењима, активно настављамо пресељење из петоспратница. У целини програм је реализован већ 88 одсто", казао је Собјанин.
Како су прецизирали у прес служби градоначелника и владе Москве, почев од 1999. године нове станове је добило више од 350.000 Московљана, који су живели у тим петоспратницама. Од 1.722 зграде, већ је срушено 1.522, или 5,6 милиона квадратних метара.
Према његовим речима, још има 200 зграда из првог периода индустријског становања које треба раселити и срушити у наредним годинама. До данас је на тој локацији срушено 36 петоспратница, изграђена је 21 зграда, укупне површине 450.000 квадратних метара, од којих је више од 150.000 квадрата предато граду за расељавање.
У нове станове је већ пресељено 3.000 породица. Граду је такође предат дечји вртић, гараже, објекти цивилне заштите и други објекти социјалне инфраструктуре. Сада се граде још три блока у које ће се преселити становници који су и даље у "хрушчовкама".
Требало им пуно станова, испаштао квалитет
"Хрушчовке" датирају из времена после Другог светског рата када је требало милионима људи обезбедити смештај. Тадашњи председник Совјетског савеза Никита Хрушчов донео је декрет о изградњи експерименталног насеља поједностављеног типа.
О потреби да се та здања замене почело је да се говори још 80-их година, али распад Совјетског савеза на дуже време је одложио решавање овог проблема.
Требало је радикално смањити трошкове градње снижавањем стандарда становања. И када је нови кварт био готов, идеја се толико свидела руководству да су од 1959. до 1962. године у рекордно кратком року изграђене 1.722 стамбене зграде, не баш савршене за живот.
Танки зидови од пресвучених глинено бетонских панела, сићушне кухиње и купатила, тесне собице, од почетка су новом насељу давали статус "за рушење". Међутим, нико тада није ни помислио да ће оне успешно преживети више од 50 године.
