КРАВИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Спавам поред српске заставе! (ВИДЕО)

Збуњено је стајао са стране, као да га је неко пушком притерао уза зид, иако је имао разлога да вришти од среће. Дејан Кравић (1990, 213 цм, на слици први слева), највеће изненађење на списку селектора Александра Ђорђевића, стигао је ненаметљиво на окупљање кошаркашке репрезентације Србије, али спреман да проговори током припрема националног тима, са дечачком жељом да крајем августа чекира авионску карту за обећану земљу, Шпанију.

Кравић је рођен 1990. године у Мостару. Ратни вихор одвео је његову породицу у Лондон, али не европски, већ онај у Онтарију, у Канади. Пре две године заиграо је за универзитет Тексас Тек у НЦАА и скренуо пажњу челника КСС. Међутим, није ни сањао да ће нови селектор Ђорђевић овог лета уписати  његово име на списак привилегованих.

- Нисам могао да верујем! Тренирао сам са братом, јавили су ми да пронађем линк на које сам видео своје име поред таквих величина као што су Милош Теодосић или Ненад Крстић. Прво што ми је прошло кроз главу, било је: „Није реално“.  Нисам до тада причао са селектором Ђорђевићем и због тога ми је све то било шокантно. Не могу да опишем како сам био узбуђен – објашњава Кравић за Србију Данас.

Талентовани центар имао је могућност да бира између три репрезентације: Канаде, где живи, Босне и Херцеговине, где је рођен и Србије, коју носи у срцу.

- Никада се нисам двоумио. Желео сам само дрес Србије. Добро, да ме нико није звао, вероватно бих једног дана заиграо за Канаду, али срећом, сада сам овде у Београду.

НИСАМ "НЕКИ БЕЗВЕЗЕ ИГРАЧ"

Национални идентитет није му дозволио да стави прст на чело и да вага шта би било најбоље за његову каријеру.

- Србија је једна од највећих кошаркашклих сила на свету, али то није пресудило. Тата је из Невесиња, мама из Мостара, сви смо Срби. Православци. Застава Србије стоји ми поред кревета у соби у Лондону. Понео сам је и Тексас. У Канади сам од 1995. године, али дилему никад нисам имао.

Први сусрет са селектором имао је током припрема Б репрезентације, где се привикавао на европски начин кошарке.

- Имали смо квалитетан разговор, драго ми је због тога. Мој циљ је да покажем да нисам случајно позван, да нисам „тамо неки безвезе играч“. Ако уђем у тим за Шпанију – супер, фантастично. Ако не уђем – ништа, идемо даље. Ове године ћу вероватно доћи да играм негде у Европи и спремати се да следећег лета будем још бољи.

Кошаркашки занесењаци у Србији не познају Кравића. Природна позиција према висини му је „петица“, али Дејан тврди другачије.

-  Волим много да трчим, да дриблам и асистирам. Волим да играм на позицији крилног центра, поготово ако ме чува спорији и виши противник. Уколико ме чува нижи играч, није ми проблем да играм и „унутра“.

Пажњу селектора скренуо је захваљујући одличним партијама на универзитету Тексас Тек.

- Задовољан сам како сам играо, био сам члан прве петорке. Одмерио сам снаге против најбољих колеџ играча у Америци, као што су Бредли Вигинс, Џабари Паркер или Џоел Ембид, тројица првих пикова са овогодишњег драфта. Ваљда ће ми то помоћи у наредном периоду.

НИ ПАРТИЗАН, НИ ЗВЕЗДА!

Иако далеко од матице, Кравић је пажљиво и са сетом пратио шта се дешава у Србији.

- Вазда сам гледао нашу репрезентацију,  још од 2002. године и Светског првенства у Индијанаполису. Идол ми је Владе Дивац, волео сам увек да „скидам“ његове дриблинге и атрактивне потезе.

Удаљеност од Србије, међутим, условила је да није навијачки опредељен.

- Партизан и Звезду сам слабије пратио, јер њихових утакмица није било на телевизији. Није фолирање када кажем да нисам навијач ниједог од та два тима, подједнако су ми драги. Ко зна, можда и заиграм у Србији једног дана, али немам фаворита. Поштујем оба вечита ривала.

Репрезентативни деби послужиће Кравићу да детаљније упозна српски филм и музику, јер се на овај начин идеално прекраћује слободно време током припрема.

- Волим српске филмове. Омиљени су ми „Један на један“, „Небеска удица“, као и документарац „Једном браћа“, који сам гледао три-четири пута. У Канади највише слушам Дрејка, а од наше музике Цецу, Ацу Лукаса, Бобана Рајовића... Док сам био са Б репрезентацијом хитови су били „Не заносим се ја“  од Цеце и Аце Лукаса и  „Пришла“ од Лексингтона. Нема сумње да ћу проширити градиво – закључује Дејан Кравић, момак који је стигао на право место.