Криза у Украјини - главна тема овогодишњег НАТО самита
ЊУПОРТ - Почиње дводневни 26. Самит НАТО Алијансе у Велсу. Представник Србије је министар одбране Братислав Гашић, а учешће на састанку је изузетно важно, јер је Војска Србије активно ангажована у оперативном концепту.
У Њупорту, велшком граду смештеном непуних двадесетак километара источно од Кардифа, у којем се 4. и 5. септембра одржава годишњи самит НАТО, пре четири дана протестовало је око хиљаду мировних активиста противећи се одржавања тог скупа.
Учешће на састанку изузетно је важно, јер је Војска Србије активно ангажована у концепту оперативних способности, који је кључни механизам за достизање интероперабилности и развој способности јединица у мировним операцијама УН-а и ЕУ.
Разматрање интероперабилности од користи је и за сагледавање будућег ангажовања и развоја сарадње Алијансе са партнерима, као и за пројекцију сарадње Србије са НАТО у наредном периоду, наводи се у саопштењу Министарства одбране. Гашић први је српски министар одбране који учествује на једном таквом скупу.
НАТО је 27. августа обелоданио да планира да, као одговор на руску претњу, постави војне базе у источној Европи, што је за британски "Гардијан" потврдио генерални секретар војне алијансе Андерс Фог Расмусен. Оно што ће дефинитивно бити тема овогодишњег самита јесте актуелна криза у Украјини али се очекује да се на скупу у Њупорту отвори и питање формирања велике базе НАТО у источној Европи.
Бивша украјинска премијерка Јулија Тимошенко изјавила је да Украјина "мора бити чланица НАТО" како би могла да се одбрани од руске агресије. "Путинов рат против нас променио је менталитет Украјинаца и преокренуо нас да идемо у другом стратешком правцу. НАТО је најбољи избор за Украјину", рекла је Тимошенко.
Русија је, с друге стране, 19. априла упозорила да ће бити принуђена да предузме мере уколико се НАТО приближи њеним границама. Прес секретар руског председника Дмитриј Песков оценио је 19. априла да би даље ширење Алијансе ка границама Русије значило прекрајање целокупне европске структуре безбедности. "То ће представљати озбиљну претњу за нас", рекао је Песков, гостујући у једној телевизијској емисији.
Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен је неколико дана раније био затражио да Москва повуче трупе са украјинске границе, да се дистанцира од "демонстраната" и предузме кораке за смиривање кризе у тој земљи.
Украјинска криза је почела када је тадашњи председник Виктор Јанукович у новембру прошле године одустао од потписивања Споразума о придруживању са ЕУ, после чега су уследили протести и његово свргавање почетком године. Нове власти у Кијеву није признао Крим, и на полуострву је 16. марта одржан референдум на којем се 97 одсто бирача који су гласали определило за одвајање од Украјине и припајање Русији, што је Русија прихватила. Иницијативи за отцепљење се прикључио и југоисточни регион Донбас с већинским руским становништвом. Отцепљење Крима није признао ни Кијев ни међународна заједница, а у вишемесечним оружаним сукобима који су уследили између украјинских и проруских снага живот је изгубило више од 2.500 људи.
Црногорски премијер Мило Ђукановић, на позив генералног секретара НАТО савеза Андерса Фог Расмусена, учествоваће на 26. Самиту Алијансе.
Делегација Министарства одбране Републике Србије, коју предводи министар Братислав Гашић, учествоваће на састанку у формату партнера на самиту НАТО-а. Како је најављено из Министарства одбране, састанак „НАТО 24 партнера" посвећен је промоцији Иницијативе за интероперабилност партнера и „Платформе интероперабилности 2014 - 2015".