КРВОЖЕДНИ СЕРИЈСКИ УБИЦА: Пила крв девицама како би сачувала своју младост
Ержебет Батори била је највећи женски серијски убица у историји, а неки извори наводе да је убила чак 2.000 младих девица на најокрутније начине.
Истинита прича о мађарској грофици која је живела у 16. веку, а већину свог живота провела је у данашњој Словачкој, у замку Чахтице, који је добила када се у својој једанаестој години удала за окрутног, али моћног мађарског војника. Сматра се да је он увео у свет мучења, а након његове смрти, бива одвучена од стране свога слуге у секту где упознаје све "чари" окултизма, врачања и вампиризма.
Крв као еликсир младости
Како легенда каже, Ержебет је једном приликом изнервирана тиме што је слушкиња нехотице повукла за косу док је чешљала, забола девојци маказе у главу. У том тренутку, девојчина крв пала јој је на руке и од тада почиње овај историјски хорор. Наиме, када је Ержебет опрала крв, стекла је утисак да су јој се руке, на деловима који су били окрвављени, подмладиле. Одмах је наредила слугама да девојци исеку вене и исцеде јој сву крв у каду. Тако се Ержебет окупала у крви, уверена да ће јој то очувати младост и лепоту.
У наредних десет година, слуге су наставиле да јој доводе младе девојке. Убрзо је схватила да јој сиромашне сељанчице не доносе жељене резултате, па се фокусирала на мучење младих девојака племићког порекла, које су обавезно морале да буду девице.
Туширање крвљу невиних девојака
Тада је осмислила машинерију састављену од металног кавеза са ножевима који пробијају жртве и тако спуштају крв до каде у којој се Ержебет купа. Некада би и само села испод кавеза који је високо висио на средини собе, и тако се туширала њиховом "невином" крвљу. Према неким наводима, грофица је несрећне девојке чак и гризла, откидајући им комаде меса, обично са дојки или образа.
Академија за мучење
Отворила је и академију за учење лепих манира, све у циљу привлачења већег броја девојака. Тачан број њених жртава није утврђен, нити ће икада бити, а он варира од 400 до чак 2.000 девојака! За своје злочине испаштала је жива зазидана у своме замку, где је после четири године откривено њено тело. Сматра се да је грофица послужила као инспирација Брему Стокеру, за његов роман "Дракула", а снимљени су и бројни филмови према њеном животу.
