Лечење ХИВ-а у Србији "можда застарело, али ефикасно"

"Наши пацијенти, и са лековима који се у свету сматрају застарелим, имају добру прогнозу преживљавања", рекао је начелник Центра за ХИВ и АИДС у Клиници за инфективне и тропске болести КЦС проф. др Ђорђе Јевтовић.

Оцењући да су ти лекови "можда застарели, али су ефикасни", он је објаснио да то значи да имају више нежељених дејстава, због чега се у најразвијенијим земљама више не користе.

"Лекови за ХИВ и АИДС су скупи, увек се користе три у комбинацији и за најавременије терапије је потребно око 1.500 евра месечно, док су старији лекови готово дупло јефтинији", рекао је он и подсетио да се у Србији, по глави становника, за лекове издваја 60 евра годишње.

Он је истакао да су, према проценама, изгледи преживљавања пацијената који живе са ХИВ вирусом у земљама у развоју као што је Србија око 30 година, а уз савремену терапију коју обезбеђују најбогатије земље око 50 година, под условом да се лечење почне на време.

Подсећајући да је добра околност то што Србија има релативно мали број таквих пацијената, др Јевтовић је рекао да је у Центру за ХИВ и АИДС у стационару тренутно на лечењу десетак особа, а више од 1.000 њих редовно долази на контролу.

Заражени ХИВ-ом лече се у четири центра у КЦС у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, али се готово 85 одсто инфицираних лечи у Клиници за инфективне и тропске болести КЦС.

"Фокус рада је на амбулантним пацијентима, а тако је у и у свету", рекао је др Јевтовић и додао да су они "углавном у добром стању", захваљујући томе што редовно примају терапију.

Активиста Центра за афирмацију позитивног живота Q клуб Братислав Прокић изјавио је да заражени ХИВ-ом данас имају више проблема на пољу лечења, али и на социјалном нивоу.

Прокић је пред 1. децембар, Светски дан борбе против АИДС-а, рекао да је решен проблем недостатка лекова за пацијенте који су отпорни на све постојеће видове терапије, и да су на позитивну листу РФЗО стављена четири нова лека.

"Међутим, имамо проблем константног недостатка тестова за праћење, који служе да се одреди тачна терапија људима који живе са ХИВ-ом. Без тих тестова се беспотребно троше лекови који можда и не делују на одређеног пацијента", појаснио је Прокић.

Он каже да је осим текстова проблем што су стално у квару и апарати за праћење пацијената и да очекује да ће тај проблем коначно бити решен.

"Велики проблем је и то што у КЦС, као референтној установи, већ дуго не ради психолог који је од велике важности за људе који живе са ХИВ-ом", нагласио је Прокић.

Превенцију, као и програме подршке оболелима,како наводи, радио је невладин сектор уз подршку Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије, али је тај пројекат завршен ове године.

Национална кампања поводом обележавања Светског дана борбе против АИДС-а, 1. децембра, у Србији је почела крајем новембра и трајаће до средине децембра, под слоганом "Попунимо празнину у знању, превенцији и подршци особама које живе са ХИВ-ом". 

Прочитајте и: 

Мање познате чињенице о сиди