ЛЕПО ЗВУЧИ, А ДА ЛИ ЈЕ БИЛО: Херојски напади српске авијације на НАТО авионе у Тузли и Тирани
Непотврђене легенде колају. Настале у времену када је народу требао дашак самопоуздања, ове су приче понављане и понављане до трена када се више не зна да ли су истините или не.
Када су започели акцију бомбардовања под именом "Здружена сила", стратези НАТО и Запада су рачунали да ће СР Југославија да се покори за неколико дана. Биће довољно са крстарећим ракетама и авионским бомбама разорити главне командне центре и базе, заслепити електронику и системе радарског осматрања и Војска Југославије (ВЈ) ће пасти, био је резон у Бриселу.
Испоставило се да су погрешили, разарања су потрајала 78 дана, све до 10. јуна. Економија Србије, испошћена распадом СФР Југославије, санкцијама и пљачкашком приватизацијом, уништена је и "бачена у камено доба", како кажу неки. Уништена је јер није могла да се помера, да се склање и камуфлира.
Али војска јесте. Управо зато је огроман постотак технике сачуван, пре свега копнене. Међутим, ВЈ није изводила само дефанзивне операције према НАТО снагама. Иако званична потврда од власти и врха Оружаних снага никада није стигла, много пута је речено и писано о двема акцијама српске авијације.
НАПАД НА ТУЗЛАНСКИ АЕРОДРОМ
Текао је 27. дана рата. Обавештајне структуре СРЈ су сазнале да се од 8. априла на аеродрому у Тузли налази 8 НАТО авиона који су спремни за деловање по циљевима у нашој земљи. Поред њих, у ваздушној луци је било још 12 авиона које је оштетила ПВО ВЈ и 4 хеликоптера која су служила за акције спасавања, ако се амерички пилоти падобраном спусте на српску територију.
Освета због "апача"
Цену за овај смели напад платио је Аеродром "Поникве" код Ужица, са ког су полетели авиони Ратног ваздухопловства СРЈ. У следећим данима писта и хангари су засути бомбама, а аеродром је тешко оштећен. Добар део инсталација је обновљен и објекат је преоријентисан за цивилну употребу.
Тог 18. априла радар у Тузли није радио јер га је, наводно, саботирао неко од људи сродних интересима СРЈ. У нападачкој формацији било је 9 авиона: Г-4 супер галеб, шест авион Ј-22 Орао и 2 МИГ-21, а главни је био мајор Стеван Гавриловић.
Авиони су морали да прелете 120 км под опасношћу да их открије осматрачки авион "авакс". Примећени су на око 10 км од мете, али је било касно за противреакцију. Гавриловић је бомбардовао оштећене НАТО авионе, три "орла" су гађала преостале авионе, док су још три "орла" и "мигови" служили да овере мете.
Наводно је у овом нападу страдало између 17 и 21 авион, као и 11 америчких припадника америчких снага.
БОМБАРДОВАЊЕ ''РИНАСА'' КОД ТИРАНЕ
Само седам дана касније уследио је још одважнији подухват. Мисија је била далеко сложенија и опаснија из два разлога. Прво, пошто се случај Тузла одиграо, било је очекивано да ће пажња у ваздушним лукама око СРЈ, које су користиле НАТО агресији, бити повећана. Друго, дистанца од полазишта била је већа, приде су две формације полетеле, са два аеродрома, те је синхронизација и мимикрисање напада било утом теже.
На "Ринасу", аеродрому у срцу Албаније, покрај престоне Тиране, налазило се 12 оклопних хеликоптера АХ64 "апач" који су требали да послуже као ваздушна подршка тзв. Атлантској бригади која је спремала пробој границе СРЈ ка Метохији, у рејонима караула Кошаре и Горожуп.
Лет од Аеродрома "Поникве" до Тиране трајао би 54 минута. Да не понављамо важност останка под велом изненађења. Поред два Г-4 "галеба" која су полетела од Ужица, још две исте летелице су се подигле у небо са "Голубоваца", поред Подгорице.
Први налет извршили су авиони Друге армије, са "Голубоваца". Само што су се вратили за СРЈ, стигла су друга два, из Ужица и сручила се на летелице на "Ринасу". У нападу је страдало 9 "апача", рекао је једном приликом Мирослав Лазански, док су још три оштећена".
Дан касније уследио је напад на "Голубовце" којим је уништен хангар у коме су били авиони ВЈ.
Погледајте још:
