Летње рачунање времена од 30. марта

На основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у овој години почиње последње недеље марта тако што се време у 02:00 ујутро помера за један сат унапред и рачуна као 03:00 сата.

Према важећем закону, летње рачунање времена у Србији завршава се последње седмице у октобру.

Циљ померања времена углавном је уштеда електричне енергије. Летње рачунање времена је код нас први пут уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

У свету, службено време се помера унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе.

На северној хемисфери летње време почиње последње недеље у марту или прве недеље у априлу.

Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 држава, углавном на северној хемисфери.

Од 2002. године земље ЕУ, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту, а завршетак последње седмице у октобру.

На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена је обрнут у односу на северну.

Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.

Поједини астрономи су против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, макар се то правдало и економском рачуницом.