ЛЕТОВАЊЕ: Све што вам треба за пут у Турску
Одабрали смо Кушадаси за крајње одредиште. А, ево шта ваља знати пре поласка.
Турска је, уз Грчку и Црну Гору, најомиљеније летње одмаралиште српских туриста. Око десет посто свих наших људи који у топлом делу године траже освежење на мору, одлази у најзападнију земљу Азије. Да којим случајем није избила економска криза 2008, тај би број вероватно био и већи.
У Бугарској и у Турској морате имати жути картон - дозволу за вожњу туђег аутомобила. Да би сте је извадили, у најближе одељење AMSS однесите саобраћајну дозволу, личну карту власника, ваш пасош и 1.500 динара. Међународна возачка дозвола није неопходна у Бугарској, али јесте у Турској и кошта 2.000 динара. Исто је и са зеленим картоном (осигурањем) које треба у малоазијској земљи и кошта, такође, 2.000 динара.
Као што смо вам саветовали прошлог пута, пре поласка на пут проверите важе возило. Ситније ствари (уље, светла, стање пнеуматика) можете и сами, а кочнице и моторику на техничком прегледу.
Од Београда до граничног прелаза Градина код Димитровграда има 330 км или око четири сата вожње. Од Београда до Ниша путарина ће вас стајати 730 динара, а још 240 ако путујете од Новог Сада. Обратите пажњу приликом вожње Сићевачком клисуром (14 км источно од Ниша) јер је пут изувијан и захтева додатни позор. На граничном прелазу у Градини чека се око пола часа и било би паметно да пријавите вредније ствари (и електронске уређаје) које носите са собом, да не би имали компликација у повратку.
БУГАРСКА
Када прођете Градину, померите часовнике један сат унапред. Бугари и Турци су друга временска зона, као и Грци.
На бугарској страни границе, Калотини, прво пролазите ДЕЗИНФИКАЦИЈУ возила која стоји 2 евра. Уз пасошку проверу, обавезно купите ВИЊЕТУ која кошта 5 евра за седам дана. Месечна од 13 евра вам се не исплати, па седмичну купите у повратку.
У Бугарској је обавезно имати противпожарни апарат за аутомобил, док од марта до новембра не морате да палите светла, осим по мраку и магли. Наравно, мобилним телефоном не причајте док возите.
Првих педесет километара возићете се магистралним путем, док пред Софијом прелазите на заобилазницу која је у изградњи, да би сте се укључили на аутопут за Пловдив и Свиленград. Пазите да вам не промакне скретање. На друмовима наших источних суседа не максималне брзине су 50, 90 и 130 км/ч, за насељено место, ван насељеног места и аутопут. Казне се плаћају у банци или пошти, осим ако су мањи прекршаји у питању (до 50 лева, тј. око 25 евра).
Црпне станице у понуди углавном имају безоловни бензин, евродизел и течни нафтни гас (ТНГ) и у великом броју примају само леве, а не евре. Вреди напоменути, цене су сличне као и у Србији, једино је ТНГ јефитнији 14 динара него код нас. Сто тридесетак километара после уласка на аутопут искључите се ка Свиленграду и Турској. Магистрални пут ће поново сменити краћа деоница (30 км) аутопута, да би још једном сишли на магистрални пут који вас води до прелаза Капикуле. Препорука је да напуните резервоар горивом јер је исто у Турској скупље.
ТУРСКА
После прелаза Капикуле улазите у земљу у којој ћете летовати. Уколико намеравате аутопутем преко Цариграда да идете до Кушадасија, онда већ на граничном прелазу купите електронску картицу којом се плаћа кретање овим рангом саобраћајница. Она стоји пет евра, док сте обавезни дати још 30 за трошкове кретања које сензори очитавају на одређеним деловима трасе. Ово све урадите ако планирате да свратите у Истанбул.
НАПОМЕНА: За Турску вам требају два трокута, не један. Такође, не расправљајте се са тамошњом полицијом, а о "договарању" ни не помишљате.
Ако сте за краћи и јефтинији пут, саветујемо вам да по уласку у земљу кренете ка Галипољу (Gellibolu на турском) и Чанакалеу јер нећете платити ни евра. Око 240 км касније, стижете у Галипољ где ћете се укрцати на трајкет који ће вас за десет евра и тридесет минута пребацити у Малу Азију.
Преласком у Малу Азију прешли сте већи део пута, 900 од укупних 1350 км. Чим кренете, потражите знак за Измир и наставите. Преостаје вам још седам сати вожње јер пута прилично прати морфологију западне обале азијског дела Турске. Такође, магистрални путеви су на појединим деловима умногоме слични неким нашим (по неквалитету), а неретко ће вам се и животиње испречити током вожње. Триста педесет километара од искрцавања налази се велики град Измир (античка Смирна), а 80 километара касније и коначно одредиште - Кушадаси.
АКО ИМАТЕ ВРЕМЕНА
Одлучили сте ли се да идете у Кушадаси, то сте урадили јер сте жељни мора и одмора. Но, ако остане и мрва воље за нешто поред, препоручујемо вам да посетите нека од места са дугом историјом, а њих на месту где се грле Исток и Запад не мањка.
Турска је земља у којој се налази готово пола свега што су антички Грци оставили иза себе. Кушадасију најближе такво место јесте антички Ефес. Трећи највећи град Мале Азије у доба Рима дом је грађевинама зиданим од Бронзаног доба, преко Антике до Средње века. Целзусова библиотека и амфитеатар ремек дела су давног грађевинарства, а ту је и наводна кућа у којој је последње године живота, пре Успења, провела Богородица. И све то на петнаестину километара од вас и вашег одморишта.
Мало даље, али успут кад долазите и одлазите у Кушадаси је Измир. А, у центру Измира - остаци Смирне, још једног древног насеља. Тамошња арена старија је од римског Колосеума, а као и сваки остаци из Антике, тако и ови изазивају дивљење и остављају без даха.
Трећа препорука вам је најближа кад идете у Турску. Прешавши Дарданеле трајектом, из Лапсекија стижете у Чанакале. Одатле, тридесет километара ка измиру скрените ка Троји, месту где су се по први пут истински сукобили Исток и Запад, а све, наводно, због Лепе Хелене. Поприште десетогодишњег рата, епске борбе Ахила и Хектора, и тријумфа подмуклости Одисејеве.
Када се приближите Једрену у повратку са мора (Едирне на турском, антички Хадријанопољ), пред границу са Бугарском, можете свратити до Грчке, до места Орменио. Некада давно, у, код Бугара и Срба званом Черномену, 26. септембра 1371. године, пред прве зраке сунца, ратници Лале Шахина напали су уснулу војску Вукашина и Угљеше Мрњавчевића и утрли пут потоњим успесима државе Османовића.
Пошто прођете Софију на путу ка Србији проћи ћете кроз Сливницу. У том су месту војници Краљевине Србије водили битку са бугарским. Иако су поражени, учинили су нешто вредно дивљења. Током сукоба, послали су своју санитетску опрему у помоћ рањеним Бугарима. Отуда у Женеви, у згради Црвеног крста стоји "Будите хумани као што је Србија била 1885. године".
Коначно и Србија. У Пироту се налазе остаци средњовековног, Момчиловог града, који је занимљиво описан у роману Дејана Стојиљковића "Црне ноћи и дуге заставе". Скренете ли од Пирота десно, 23 километра касније можете посетити цркву светих Петра и Павла у Рсовцима чувену по фресци плавооког и ћелавог Исуса Христа, јединственој у свету.
СРЕЋАН ПУТ И ВОЗИТЕ ПАЖЉИВО!