ЛИНЧОВАЛИ ГА У РОДНОМ СЕЛУ: Хрвати брутално претукли Србина јер је хтео да поврати своју кућу

Он је на свој некадашњи дом бацио црвену боју, а од линча га је спасила полиција, која је случајно пролазила Улицом брибирских кнезова у Водицама код Шибеника.

"Био је то потез очајника. револтиран преваром или, ако ћете тачније, школским примером отимања имовине на који нико неће да реагује, узео сам црвену боју и попрскао некадашњи дом у водицама. Радници с оближњег градилишта одмах су скочили, а њих петорица-шесторица почели су да ме туку и шутирају по глави и леђима.

Један је подигао металну шипку, али је наишла полиција и спречила их да ме линчују, можда и убију, прича за Курир Ален Томашевић.

Међутим, уместо у хитну помоћ, полиција га је прво привела у станицу и оптужила га за "оштећење туђе ствари".

"Под ратним условима и притисцима, мој отац је добио "понуду" Хрвата Бранка Марића да замене куће. У том тренутку то је изгледало као спасоносно решење, па је отац у децембру 1991. са Марићем потписао прелиминарни уговор о замени куће. Међутим, убрзо је видео шта му се нуди - да своју кућу од 750 квадрата у Водицама замени за нелегалну и недовршену кућу од 280 квадрата у околини Книна. Зато отац никада није потписао главни уговор о замени куће, нити је он оверен у суду или општини, објашњава Томашевић.

По усменом договору, Томашевићи су отишли да живе у кући Томашевића у Книну док траје рат. Међутим, Марићи су 1994. искористили ратно стање, тужили Томашевића на основу предуговора, а затим су се 1995. укњижили као власници куће Томашевића.

"Нећу одустати од борбе за кућу. Стасавао сам уз очеву поруку, коју ми је пренео не знајући шта ће га снаћи: Сине кад знаш да је нешто твоје ни смрти се не плаши", каже Ален.