ЊЕГОВ ЈЕДИНИ ГРЕХ ЈЕ ЉУБАВ: Зашто се породица одрекла Небојше
Љубав Небојше и Љуљете јача је од свих недаћа које живот на улици носи.
Небојша је избеглица из Гњилана, а Љуљету, Албанку из Тетова, упознао је у Белој Паланци. Породица га се, због те љубави са 14 година старијом женом, одрекла.
Рођака и пријатеља немају. Љуљета је, после пропалог брака, из којег је побегла јер ју је муж тукао и малтретирао, упознала Небојшу. Од тада деле тешку судбину. Она још нема папире за боравак у Србији. Небојша, који има статус расељеног лица, имао је прилике да остане у колективном центру у Гаџином Хану, али, каже, није желео да остави Љуљету на улици, преноси Б92.
После гашења колективног центра у Неготину, Небојша Трајковић и његова невенчана супруга Љуљета Адеми остали су на улици. Преко дана су у парку, а ноћу на железничкој станици.
На питање како преживљавају Љуљета каже да никада није ништа украла и да живе од милостиње коју им уделе добри људи.
Небојши тешко пада што не може да ради: „Тешко је када мораш да чекаш да ти неко да нешто, кад ниси сам зарадио.“
Некада су обоје радили и кажу да им ништа није тешко падало. Сада због болести не могу да раде: Некада смо утоварали дрва и угаљ, а сада не можемо, навукли смо реуму, није свеједно спавати на клупи. Никада нисам зазирао од посла, али више нисам способан да радим, врти ми се у глави, хоћу да паднем“, прича Небојша.
Њих двоје не траже много, довољни су једно другом у овим тешким временима. Имају само једну жељу и верују да још има добрих људи који желе да помогну: „Све што желимо је да имамо кућицу, да би ко сви остали људи могли да живимо, није важно каква само да је кућа", сложни су Небојша и Љуљета.