МАДАМ ЛА ЛОРИ: Жена која је робовима БУКВАЛНО мућкала мозак (ФОТО,ВИДЕО)

Мадам ла Лори рођена је као Мери (Делфина) Мекарти 1775. године.

Делфина је изродила гомилу деце пре него што се удала за трећег и последњег мужа – др Леонарда Луиса Николаса ла Лорија.

Он је био млађи од ње, што јој је омогућило да буде главна у домаћинству, а то је била прилична реткост у то доба. Делфини је та моћ допустила и да се позабави својим болесним и уврнутим жељама.

Године 1832. изградила је троспратницу у улици Ројал, број 1140. Баш у том периоду њен утицај је растао, као и урбана легенда о томе како третира своје робове. Робови су боравили у ужасним условима, изгледали су испијено, изгладнело и потпуно јадно. Ипак, Мадам ла Лори изградила је у друштву дивну слику о себи – пристојно се понашала према црнцима у јавности и судски списи јасно доказују да је и еманциповала своја два роба. Но, гласине о злостављањима робова су наставиле да круже и локални адвокат је морао да их испита. Наравно, није пронашао ништа лоше.

Харијет Мартино, енглеска књижевница из 19. века, пружа стравичну хронику многих злочина Мадам ла Лори. У једној од прича говори се о смрти дванаестогодишње робиње која је пала са крова бежећи од Делфининог бича. Девојчица је касније сахрањена у дворишту куће.

Ла Лоријеви су проглашени кривима и морали су да се одрекну власништва над деветоро робова. Нажалост, те исте робове су касније откупили и вратили у своју кућу страве. Мартино је такође причала и о Ла Лоријевој куварици која је била везана ланцем за шпорет.

Десетог априла 1834. године избио је пожар у вили Ла Лоријевих и тада је откривен тотални хаос. Пронађени су везани робови на тавану на којима су се видели јасни знаци ужасног мучења које је дуго трајало. Седамдесетогодишња куварица пронађена је везана за шпорет. Касније је признала да је подметнула пожар јер је желела да се убије. Плашила се да ће је Мадам казнити тако што ће је одвести у собу за мучење. Ниједан роб се није вратио из те собе на спрату.

Новине су извештавале да су пролазници покушавали да евакуишу робове, али Ла Лоријеви нису хтели да им дају кључеве тих одаја, па су морали да разваљују врата. Оно што су затекли прогањало их је до краја живота. Седморо осакаћених робова, неки обешени, неки рашчеречени... Извештаји помињу и огрлице са шиљцима и везивање у страшно неудобним позицијама. Једна робиња морала је да носи гвоздену огрлицу, док је друга – старија – имала такву повреду главе да није могла да хода.

Муж Мадам ла Лори изјавио је да би било паметније да су неки људи остали код куће него што долазе у туђе домове да заводе ред и мешају се у туђа посла. Као одговор на то – руља је развалила кућу и отерала Ла Лоријеве из града.

Робови су одведени у затвор, на јавни увид масакрирања којем је присуствовало 4.000 мештана. Тадашњи медији извештавају да је, при ископавању дворишта виле, пронађено неколико закопаних тела, укључујући и једно дечје. Верује се да је Мадам ла Лори умрла осам година касније у Паризу.

Како су године пролазиле, гласине и приче о Делфининој изопачености постајале су све горе. У једној књизи тврди се да је Мадам имала "садистички апетит" који никада није задовољен и да се, кад је те кобне ноћи тамница отворена, појавила хорор сцена:

Данас градом кружи гласина да је вила Ла Лоријевих уклета. Током година коришћена је као средња школа, музичка школа, стамбена зграда, поправни дом, продавница намештаја и луксузна стамбена јединица. Године 2007. продата је на аукцији, глумцу Николасу Кејџу.