Магнетну резонанцу траже и они којима не треба
На овај преглед чека око 13.000 људи, што је резултат прескакања других дијагностичких метода.
Прво детаљан лекарски преглед, рендгенски или ултразвучни преглед, лабораторијске анализе, па тек онда снимање на магнетној резонанци (МР), редослед је процедура на којима ће лекари од сада инсистирати да би се смањиле листе чекања на којима је сада 17.200 особа у 28 здравствених установа. Преглед на скенеру чека 4.800 људи а остатак на МР.
Др Градимир Драгутиновић, радиолог и саветник директора Клиничког центра Србије, први у Србији који је научио да ради на МР, каже да је ова листа преувеличана и да је резултат прескакања других дијагностичких метода.
"Нисмо толико болесни, већ људи заказују МР на неколико места, па где прођу-прошли су. Када је уведена партиципација од 1.000 динара да би се одржавала рендгенска цев, број пацијента се одједном смањио са 20 на четири до пет," каже он. Додаје да није лоша идеја да се приватни сектор укључи и тиме смањи време чекања.
Нема чекања за хитне случајеве
Професор доктор Драган Машуловић, координатор за област радиологије у Министарству здравља каже да пацијенти који су хитни случајеви, не чекају ни секунд. Он објашњава да су то пацијенти који леже у болницама и када специјалисти процењују да им је преглед хитно потребан.
Доктор Машуловић каже да овај преглед није тешко урадити, али да је проблем што сваки снимак треба да опише специјалиста радиолог, а они су дефицитарна специјалност, а не може ни сваки радиолог да "чита" МР, преноси Политика.
"Упућен је предлог Министарству задравља да се запосли барем 50 радиолога", завршава он.
