Мали: Београд на води потпуно покреће градску и српску привреду
Градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да пројект Београд на води треба сагледати са друштвеног становишта, јер је то најзначајнији пројекат не само у Србији, већ и у региону, да са 3,5 милијарди евра инвестиција потпуно покреће градску и српску привреду, као и терцијалне делатности и да ће се градити десет година.
"Дакле, ако је неко против тога, онда нека то јасно каже, а сам lex специалис није никакав посебан закон који на било који начин осликава посебност пројекта у односу на претходне", рекао је Мали.
На питање да се чује замерка да ће Београд дати много више новца који се неће вратити, Мали је рекао да не зна на основу чега је то речено.
"Имате мастер план, у оквиру тога урађена је и саобраћајна студија и све остале студије, постоји јасан план како треба да се реши саобраћај у граду везан за функционисање тако великог комплекса. Али, тај комплекс ће се градити следећих десет година", истакао је Мали.
На питање колико ће Град бити власник тог комплекса, Мали је одговорио да Београд неће имати удео власништва.
"Наравно, ово је страшно важно за град, променићемо перспективу града, изглед, али то је пројекат од значаја за Републику. Ми смо ту да помогнемо, да учествујемо, учинимо све што је потребно да би се он дефинисао, али у структури власништва Република сада фигурира са 100 одсто, а после потписивања уговора биће други проценат. Београд неће имати ништа", објаснио је Мали.
На питање да се спомиње 20, највише 30 одсто, Мали је рекао да ће све бити јавно у следећих неколико недеља и да град поштује процедуру и поверљивост преговора.
Градоначелник је истакао и да је све што је везано за Београд на води поштовало од почетка до краја законске процедуре, а да Конкурс ништа не решава уколико немате инвеститора.
"Завод за урбанизам који има 50-60 архитеката, инжењера, сви потребни да се овакав пројекат заврши радили су на томе, план је усвојила Влада, имамо јединствен случај да имамо инвеститора који жели да инвестира у тај план", рекао је градоначелник.
На питање када почиње градња две зграде за које су анкетирани купци, Мали је рекао да је све везано за експропријацију, и "да не можемо да издамо грађевинску дозволу док се то не заврши. Очекујемо да ћемо тај посао завршити до краја лета ове године", рекао је он.
Винча
Што се тиче пројекта Винча, Мали је рекао да је град прво покренуо пројект управљања отпадом, зато што је Депонија Винча највећи еколошки проблем Београда и Србије, али и нешто на чему Европска унија инсистира да што пре решимо.
"Сам по себи, тај пројекат вреди 250-300 милиона евра, консултовали смо Светску банку кад смо кренули у пројекат и 52 компаније из целог света су нам послале писмо о намерама и изразиле заинтересованост да учествују у пројекту. Све те компаније звали смо да дођу, у среду ће обићи Депонију и Градску чистоћу, а у четвртак у Скупштини града причаћемо о намерама, идејама", рекао је градоначелник.
Подземне гараже
Мали је рекао да се далеко одмакло и у партнерству за изградњу четири подземне гараже и да је у фази завршетак одабира саветника.
"То је пројекат који финансира Европска агенција за обнову и развој; пошто ми пара за то немамо тражио сам помоћ, они су одвојили неки новац, платиће консултанта који ће урадити техничку анализу и очекујем да ћемо током лета и за овај пројекат имати тендер. До пролећа бисмо могли да кренемо у изградњу оба пројекта", истакао је Мали.
Метро
Што се тиче његове недавне изјаве да ће 2017. почети градња метроа, Мали је рекао да је Град потврдио Споразум о разумевању који је претходна градска власт имала са француском владом и да се иде ка правој одлуци о првој линији метроа.
Мали је рекао да је метро стратешка ствар, да Београд расте и неће моћи да функционише без метроа, али да "не смемо да направимо грешку, само прва линија кошта између 800 милиона и 1,2 милијарде евра. Ако кренемо у такав пројекат, а нисмо сигурни да је то оно што желимо, потрошићемо новац и себи направити велики проблем".
"Морамо наћи и начин финансирања, кредит, јавно-приватно партнерство или нешто између", рекао је он додајући да се комуницира са Владом Француске и Министарством финансија. "То је стратешки циљ, заснивамо га на правим информацијама, јер ће се на њему базирати превоз наредних 20-30 година".
Комунална полиција
Што се тиче "вруће теме" комуналне полиције због понашања према грађанима, Мали је рекао да за сада град има 350, 360 комуналних полицајаца, што за град од два милиона људи није довољно и да је зато Град иницирао измене Закона о комуналној полицији које локалној самоуправи остављају могућност да сама одреди број комуналних полицајаца.
"Ваљда ми најбоље знамо шта је за град добро. Анализом коју је Комунална полиција урадила утврђено је да нам треба још око хиљаду комуналних полицајаца, да је 1.500 оптималан број да се покрије град у разним аспектима, од нелегалне градње, преко аеродрома и дивљих таксиста, ГСП-а, комунални ред...", објаснио је Мали.
На новинарску констатацију да је превише амбициозан, Мали је рекао за "Нови магазин" да су му то говорили где год да је радио.
"Али, интересантно, увек дефинишем неке циљеве. И остваривао сам их до сада, знам да ћу то урадити и за Београд, за мој град", закључио је градоначелник Синиша Мали.