Марко Грујић српски Јаја Туре

Рођен је на београдском Булбудеру, крају који је дао највише српских репрезентативаца. Фудбалски је проходао на Маракани. Марко Грујић (1996.) један је од најталентованијих младих играча које је изнедрила Звездина фудбалска школа. Омладински је репрезентативац наше земље на ЕП У19 у летос у Мађарској , показао је сав раскош свог од Бога дара за нејлепшу споредну ствар на свету. Иако је на шампионат отишао после дуже паузе због прелома руке, Грујић је ставио до знања  да наш најтрофејнији клуб на њега може и мора озбиљно да рачуна.

Често је у друштву Ристића, Јовића, Јовановића  и осталих исписника, а на терену му је битан тим, којем подређује свој смисао за игру и отганизацију игре. По вокацији је организатор, могао би да буде први плеј, офанзивни везни, али Марко ипак резоније другачије:

- Више ми лежи улога задњег везног - каже Грујић. - Ту сам стално окренут лицем голу, па је лакше одиграти прави пас. А, кад затреба у дефанзиву, не либим се да прекинем акцију ривала, скочим у шеснаестерцу и избијем лопту. Све радим за екипу, а не за своју промоцију и самоистицање. Најбоља реклама је кад добро играш за тим.

Ко вам је играчки узор у свету?

- Јаја Туре је неприкосновен. Мој циљ у спорту да достиигнем бар приближно његову класу., Он је срце и душа шампиона Енглеске.

Сад сте са омладинском репрезентацијом на припремама у Старој Пазови?

- Овде је велика гужва. На једном месту нашле су се "А" селекција, млада и омладинска. Баш је прави спортски рај.. Ту сам цимер са саиграчем из Звезде Стојановићем, неки дан са са Колубариом био у Петровцу на Млави, а цимер mmi је био Чадиковски, играчка и људска легенда. Заборави сам због силних обавеза како изгледа мој кревет и кућа. 

И поред свега гурате на три фронта?

- Све ми је то драгоцено искуство. Сјајно сам одиграо неке мечеве за Колубару, у Звездином дресу бриљирао сам у Москви и штета што нисам дао гол. Видећемо, на зиму ми је прилика да се још више после припрема приближим дресу првотимца Црвене звезде.