МАРКО ВИДОЈКОВИЋ: Волео сам да шмрчем, сад волим да се преједем!
Марко Видојковић признаје да је често писао књиге под утицајем наркотика.
Један од најтиражнијих српских писаца открива за Информер да је његов највећи порок била дрога, али и да га она, за разлику од жена, никада није ометала у послу.
- Ни најтеже дроге нису могле да ме спрече да радим, али зато жене јесу! Данас сам нормалан човек, који је некада волео да шмрче, а сада евентуално волим да се преједем.
Критичари га називају ратним профитером.
- Критичари су комплексаши. Нисам ја само ратни, ја сам профитер целог свог живота. Рођен сам '75. у Београду и игром случаја нисам имао пасош да могу да запалим одавде. Живео сам у беди и продавао бензин на улици. То је једно животно искуство које је испало супер. Сад смо стигли на крај пута којим смо давно кренули.
Посао уредника у "Максиму" памти по томе што је испунио своју највећу жељу – фотографисање Бранке Катић у садо-мазо фазону. На то је нарочито поносан.
- Постојала је идеја да сликамо и Секу Алексић. Одустали смо од тога јер смо схватили да би наши читаоци полудели.
Марко се осврнуо и на књижевну сцену у Србији.
- Каква времена, такви и бестселери. Не знам да ли људи то заиста читају или те књиге само држе код куће као трофеј подршке својој омиљеној сисатој певачици или грактавој водитељки. Не постоје објективни критеријуми који би оценили квалитет неке књиге. Видиш колико имаш читалаца и будеш срећан. Ја сам срећан.
Прочитајте и:
ТОНИ ПАРСОНС: Београдски сајам пун живота - треба да замени франкфуртски
Британска библиотека ставља књижевно благо на интернет
Видојковић никад није гајио амбицију да пише, како каже, киоск-литературу, ни да буде најчитанији или најпродаванији писац. Задовољан је што његове књиге имају много читалаца, али жали што их има више него купаца.
- Каква су времена, таква је и зарада од књига о емоционално нестабилним маргиналцима, какви су моји јунаци. Само ће будућност, односно историја, показати да ли је ико од нас који пишемо и објављујемо у двадесет првом веку велики писац.