ИН МЕМОРИАМ: Благоје Пауновић
Легендарни фудбалер Партизана и југолсовенски репрезентативац Благоје Пауновић преминуо је у Београду, пренео је клупски сајт ФК Партизан. Пауновић је рођен је у селу Пусто Шилово код Медвеђе 4. јуна 1947.
Легендарни фудбалер Партизана и југолсовенски репрезентативац Благоје Пауновић преминуо је у Београду, пренео је клупски сајт ФК Партизан. Пауновић је рођен је у селу Пусто Шилово код Медвеђе 4. јуна 1947. године. Кад му је било четири године његови родитељи су дошли у Београд и дечак је ту растао, био одличан ђак и међу децом у свему први.
Поникао у пионирској екипи Партизана, прошао је кроз све селекције београдских “црно-белих” и као истакнути крилни халф и центархалф наступао за први тим од 1965. до 20. децембра 1975. Растао је у сенци „беба“, које су све пред собом млеле и он је у њима имао праве узоре. На месту последњег играча одбране наследио је, у свету цењеног, Бранка Рашовића.
За Партизан је одиграо 524 утакмице и постигао 5 голова, а за репрезентацију Југославије уз десет сусрета за омладинску (1964-1965) и две за младу репрезентацију (1967-1969), одиграо је и 39 утакмица за најбољу селекцију Југославије. Био је један од играча који је дао велики допринос освајању другог места у Европи на првенству континента у Риму 1968. године. На двадесет утакмица је био капитен репрезентације.
Дебитовао је 12. новембра 1967. у сусрету против Албаније (4:0) у Београду, играо је у тиму који је 1968. у Италији на финалном турниру Купа европских нација заузео друго место, а сребрни јубилеј прославио је 16. октобра 1971. у сусрету против Немачке ДР (0:0) у Београду. Учествовао је на “Купу независности Бразила” 1972, а од дреса са државним грбом опростио се 4. фебруара 1973. на пријатељској утакмици против Туниса (5:0) у Тунису.
Благоје Пауновић је наступао и за холандски Утрехт, а тренерску диплому је стекао у Београду на Факултету за физичко васпитање. Кад се вратио из Холандије, одиграо је неколико утакмица за ОФК Кикинду, а од јануара до августа 1978. играо је у америчкој професионалној екипи Оацкланд Stomppers. Каријеру је завршио у београдском Синђелићу за који је играо у јесењој сезони 1978.
Тренирао је клубове Залива и Шпаније, Враново (Пролетер), Моштаницу, Лазаревац, Банатски Двор (увео их највиши ранг), Логроњес, Смедерево и Телеоптик. У Партизану је био први помоћник Милутиновића, Осима, Тумбаковића и Вермезовића.
