Михајловић: Албански екстремисти и даље утицајни на Косову
Генерални секретар Владе Србије Миливоје Михајловић изјавио је да су на Косову и Метохији албански екстремисти утицајни и данас, 11 година након великог насиља над Србима 2004. у којем је током два дана убијено 19 људи.
"Данас на мети тих екстремиста нису само Срби, већ и Албанци, свако ко им не одговара", казао је Михајловић за Радио-телевизију Србије.
Он је додао да су Срби на КиМ сада, ипак, безбеднији и сигурнији него пре 11 година и да Влада Србије чини све да им положај буде што бољи.
Дводневни сукоби на КиМ избили су 17. марта 2004. пошто је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар код села чабра, на северу Косова. Ти сукоби су окарактерисани као највећи етнички мотивисани сукоби на КиМ од доласка међународних снага.
Масовне демонстрације косовских Албанаца, који су за несрећу дечака оптужили Србе, избиле су најпре у јужном делу Косовске Митровице, а током дана су се прошириле на друге делове Косова и Метохије.
У два дана насиља убијено је 19 људи (11 Албанаца и осам Срба), а више од 900 особа је повређено, међу којима су били и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је и оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, а неколико хиљада Срба напустило је своје домове.
Насиље на Косову и Метохији осудили су Савет безбедности УН и тадашњи генерални секретар Кофи Анан, као и све значајније међународне институције и организације, владе многих држава, укључујући САД И Русију.
Тим поводом НАТО је одлучио да на КиМ упути додатне трупе. У мају 2004. шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку, три месеца пре краја мандата.
У истражном притвору било је више од 250 особа осумњичених да су учествовале у антисрпском насиљу.
У септембру те године међународни тужилац је подигао прву оптужницу поводом мартовских догађаја на КиМ против шесторице Албанаца из Гњилана: Агрона Ибрахимија, Неџата Радмаданија, шаћира Брахимија, Дзељадина Салихуа, Садри шабанија и Агима Абдулахуа. Годину дана касније осуђени су на укупну казну од 38 година затвора.
За мартовско насиље на КиМ у прекршајним и кривичним поступцима кажњено је 266 особа, док истрага о умешаности косовских институција никада није спроведена.
