МОЋИ ЋЕМО ДА РАДИМО И СТУДИРАМО: Поново се уводи ванредно студирање

Александар Груденић, студент мастер академских студија на Факултету организационих наука, већ три месеца сваког дана после посла трчи на предавања. Запослен је три месеца и није у прилици да се одрекне посла зарад дипломе, али обавезе веома тешко усклађује. У овој академској установи, не постоје никакве олакшице за запослене студенте, а план и програм, како каже наш саговорник, нису им прилагођени.

"Готово сва предавања су обавезна и носе додатне поене што запосленима доста отежава полагање испита. Из тог разлога су остале колеге у великој предности што се тиче полагања и висине оцена. Велики проблем имамо са мастер службом која има радно време које се не уклапа у наше обавезе, поготово уколико остајемо дуже на послу. Наравно, на мејл нико никада није одговорио", каже саговорник "Политике".

Ипак, Александру и осталим академцима који раде требало би да падне терет са плећа, уколико до краја године ступи на снагу нови закон о високом образовању.

Нови прописи, како каже професор др Миодраг Поповић, проректор Београдског универзитета, требало би да донесу знатне олакшице запосленим студентима.

"Људи који доставе факултетима потврду о заснованом радном односу требало би да буду ослобођени одређеног броја обавеза. Рок за завршетак студија биће им продужен, а неће сносити последице тога. Ванредно студирање које је некада постојало временом се потпуно деформисало и изгубило. Некадашње повластице ванредних студента, предвиђене за запослене, почели су да користе сви. То је постао начин да се добије индекс одређеног факултета упркос лошим резултатима на пријемном испиту. Уколико не „упадну” на буџет или самофинансирање студенти су бирали ванредне студије. То је један од разлога за укидање овог начина рада. Време је показало да је неопходно пружити шансу запосленима који желе да студирају, али уз ригорозну контролу", објашњава  Александар.

Уколико нова правила заживе часови за запослене студенте могли би да буду организовани викендом, а проректор Поповић истиче да би све установе требало још више да користе предности модерних технологија. За сада је сигурно да, због специфичног начина рада, неће све високообразовне установе бити у могућности да пруже шансу запосленима да студирају.

Већ годинама се студенти који раде довијају на разне начине да испуне своје академске обавезе. Да ли ће имати неке олакшице на факултету зависи искључиво од школе који похађају и од добре воље професора.

Андријан Лемут, председник парламента Студентске конференције универзитета Србије, истиче да студенти пишу молбу деканату како би били ослобођени одређених обавеза.

"Да ли ће њихова молба бити усвојена зависи искључиво од руководства. Од факултета до факултета владају различита правила. Док неки толеришу одсуство самофинансирајућих студената с наставе, код неких професора је то недопустиво", објашњава Лемут за "Политику" додајући да велики број академаца који студира мастер студије већ ради, али је запослено знатно мање оних са основних студија.

О повратку ванредних студента на српске високе школе, причало се још 2010. године, али пет година касније запослени и даље нису добили никакве повластице на факултетима. Иако надлежни најављују да ће нови закон о високом образовању бити донет до краја године још није почео рад на овом правном акту. Како незванично сазнајемо, нова правила би требало да врате и суфинансирајуће студенте који ће делимично (у зависности од достигнућа) плаћати своје школовање.