Модерно ропство у Катару: Радна недеља од 100 сати
Несреће са смртним последицама на градилиштима, недљудски услови рада, без паузе и слободних радних дана, сексуални напади - жалосна су свакодневица многих који су трагајући за бољим животом посао пронашли у Катару.
Иако, влада Катара чини све да овакву ситуацију промени, извештај “Амнести интернешнела” није похвалан за ову државу.
Више од 130.000 странаца у Катару, углавном из јужне и југоисточне Азије, запослено је као чистачи, кувари, дадиље, возачи и баштовани. Раде код Катарана, Европљана, Американаца, Азијата и Африканаца.
Жене су причале су да су их послодавци премлаћивали, вукли за косу, да су бацане низ степенице… Једна Индонежанка имала је убодне ране од ножа и рану од пегле која јој је притиснута на груди. Жене су испричале и да су силоване. „Та силовања ретко су у извештајима, јер жене се оне боје да ће од жртве постати учеснице тог недела.“, објашњава представница „Амнести интернешнела“ за Катар Регина Шпетл.
Катарска фондација за борбу против трговине људима QFCHT регистровала је прошле године на месечном нивоу између 200 и 300 позива с притужбама.
“Кроз тај уговор о јамцу, радници су својим послодавцима испоручени на милост и немилост“, каже Шпетл. Јер без његовог одобрења – код кућних помоћница је то углавном глава породице – не смеју ни да промене посао, нити да напусте земљу. Ако то ураде, подлежу казни.
„Амнести“ захтева да Закон о раду мора да важи и за кућне помоћнице, а да Закон о јамцима буде стављен ван снаге или бар из темеља промењен.
(Дојче веле)
