Јесте ли за републику или монархију?
Дилема која води своје порекло још из давних античких времена. Током своје дуге историје, и монархија и република, имале су различита значења. Република је облик владавине који се током историје јављао како у аутократским тако и у демократским режимима, док је монархија вековима углавном била део аутократског режима, мењајући различите видове, почев од робовласничких, апсолутистичких, сталешких до модерних “хибрида” односно уставне парламентарне монархије.
Оно што данас разликује монархије од република и дефинише их као различите облике владавине, јесте функција шефа државе. Монарх се не бира и влада без временски ограниченог мандата, док председника републике на ограничени рок бира одређени део бирачког тела.
У начелу, било ко може постати председник републике, док се монарх рађа да би вршио своју дужност. Сваки монарх одраста са свешћу о свом будућем позиву, и као личност је, у најужем смислу речи, "професионални" државник.
Личност монарха у данашњим уставним парламентарним монархијама није неприкосновена, јер постоје јасно уређени механизми смењивости монарха, којих није било само у доба апсолутизма.
Председник републике, без обзира на личне способности, стиче свој положај захваљујући одређеним центрима моћи, пре свега политичким странкама, и никада не може бити независан од њих. Зато данас јако дубоке поделе у бирачком телу може да изазове избор шефа државе, чак и у најдемократскијим, најразвијенијим земљама.
Монарх свој положај не дугује никоме и зато може да представља све грађане, без обзира на њихово политичко опредељење.
У ери дубоких економских и друштвених трансформација, од највеће је важности да шеф државе, који данас, између осталог, представља и својеврсног "судију" у питањима поштовања Устава, буде независан од било које политичке странке, и неутралан према свакој од њих.
Модерна монархија развила се из апсолутне монархије која је дошла после средњовековне сталешке монархије. У XV веку, у западноевропским државама монарх је савладао сталеже и начинио се јединим носиоцем државне власти. У апсолутистичкој монархији која је тада настала монарх је владао као "самодржац" без помоћи сталешких скупштина. Према сталешкој монархији апсолутна монархија представља, с једне стране напредак, а с друге "назадак". Напредак утолико што је остварено јединство државне власти, а "назадак" утолико што је владалачку власт од ограничене, каква је била у сталешкој монархији, начинила неограниченом.
Тек у уставној монархији, каква се у Енглеској утврдила у XVII веку нашло се начина да се владалачка власт ограничи, а јединство државне власти не уништи. Владар, који је у апсолутној монархији био једини законодавац и с тога се није могао ограничити законом, у уставној монархији не сме издавати законе без парламента. Закон као израз заједничке воље владаоца и парламента представља вишу вољу од личне владареве воље. Али, иако је у уставној монархији законодавна власт подељена између владаоца и парламента, то не квари јединство државне власти, јер се владалац и парламент сматрају као органи једне исте државне личности.
За разлику од монархије, република је такав облик владавине у коме сеф државе нема никакве личне привилегије, већ само одређени (ужи или шири) обим власти. Шеф државе у републици правно и политички је одговоран.
Председник републике може имати одређене погодности у односу на правну одговорност обичних грађана, али подложност санкцијама правних норми не може избећи. Једна од тих погодности је да председнику републике не суди редован суд већ највише представничко тело или посебна врста суда.
Сем тога, председник републике одговара, по правилу, за теже облике кривичних дела односно за очигледне повреде устава. Најзад, председник може бити привремено ослобођен одговорности за противправна дела почињена пре избора на дужност председника републике.
Шта је битно запамтити?
У свету данас свакако има више република него монархија. У Европи, само девет држава има статус монархије: Шпанија, Норвешка, Холандије, Шведска, Велика Британија, Белгија, Данска, Луксембург и Монако. У свету: Јапан, Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Саудијска Арбија и доста других земаља су монархије.
Данашње монархије су доминантно уставне, али остаје питање шта је ту од праве монархије остало. Оне су, највећим делом, резултат нечега што се може назвати антимонархистичким еволуцијама. У питању су друштва која су своје проблеме умела решавати постепено и без револуционарних потреса. И ту је заправо тајна њихове успешности.
На крају, може се рећи да су монархија и република уско повезане тј. да се међусобно прожимају. Република, као наследница монархије, представља модерно државно уређење које се најчешће може наћи у савременим друштвима али монархије су и даље ту, и ту су да остану.
За коју сте опцију Ви?
Погледајте још:
-
-
-
