Мудрости помало заборављеног великана БРАНКА ЋОПИЋА

Бранко Ћопић, рођен 1. јануара 1915. био је босанскохерцеговачки књижевник, по националности Србин, рођен у селу Хашанима у Босанској крајини. Учитељску школу је завршио у Бања Луци, а Филозофски факултет у Београду.

Већ као студент, Ћопић се афирмише као писац од дара, скреће на себе пажњу књижевне критике и добија заслужено признање додељивањем награде Милана Ракића. Његова дела су, између осталог, преведена на енглески, немачки, француски и руски језик.

Извршио је самоубиство скоком са моста Братство и јединство у Београду 26. марта 1984. године. У Ћопићевим делима доминирају теме из живота људи из Босанске крајине и Народноослободилачког рата.

Овако је писао наш чувени песник:

• Гдје су међу људима границе? Нема у човјеку ни Влаха ни Турчина. Постоји само голема људска биједа и невоља. Једнако и влашка и турска.
• По шуми широм без стазе, пута, Јежурка Јежић поваздан лута, ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружа! И вук и лија па чак и овца познају Јежа славнога ловца!
• Лутат ћеш дуго свијетом бијелим, са витешким жаром, но једнога дана кораком невеселим, вратит ћеш се дому старом
• Причаће дуго и с љубављу, али само лијепе ствари. Само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека и то је било једино богатство наших дјечака.
• Живимо у Југославији, а не смијемо ни бекнути да смо Југословени! Е, чија ли је то коњска памет измислила да ми је само знати!
• Потопљен као и свака прошлост, завичај ће живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се вјероватно чак и назирати у бистрој, мирној води језера.
• И најзад, завршивши песму и падајући на земљу, цврчак још последњи пут угледа у свом срцу своје вољено изгубљено сунце и блажен потону у наручје беле смрти.
• Често тако док избијају позни ноћни сати, мукли и усамљени, и на души бива тешко, у глухо доба кад пада снага и човјек стоји сам пред страхотама, сјећам се тада помрлих дана дјетињства.
• Кад на јесен из хасана кренем, насред уне воденица стара, подсети ме на брујање вриједно сеоскога млина поточара. Ту осташе моји дани плави, испод врбе, у прохладној трави.
• Испричаћу причу вама, о босанским планинама, о Крајини, гнијезду буна, куд протиче брза Уна.
• И како тада, тако и до данашњег дана: стојим распет између смирене дједове ватрице, која постојано горуцка у тамној долини, и страшног бљештавог мјесечевог пожара, хладног и невјерног, који расте над хоризонтом и силовито вуче у непознато.

Погледајте најсмешније реплике из представе РАДОВАН III (ВИДЕО)