МУШКИ ДНЕВНИК: Камасутра Косовски бој

Дневниче мили, прелазимо на интимне исповести из предела груди мојих. Тамо где немирно трепери нежно, голуждраво птиче жељно љубави (а не зове се Твити). Дневниче мили, санак више није пуст - коначно сам почео да га живим. Маниту ми није испунио жељу из прошлог обраћања да лето коначно упекне како ваља, не би ли се мадмозеле обнаживале чешће. Ипак, испунио ми је жељу због које сам и решио да пишем овај дневник - почео сам да угошћавам девојке у мој скромни кревет (наравно, уз моје неизоставно присуство)! Добро, не девојке већ девојку, али не закерај - од нечега се мора почети.

Звала се сасвим обично - Добрила Катић! Мирисала је на свеже тесто, слане переце, пекарски квасац и цветове јасмина из парфема "Премиер јоур" Нине Ричи. 

Срце ми је тукло и тукло у ритму њеног имена и презимена. Лудо срце непрекидно је понављало: "Добрило Катић, Добрило Катић, Добрило Катић..." Њено име шапутао је ветар.

Извини што сам патетичан, али емоција је искрена. Јер, ја сам се заљубишка (донекле). Летња хаљиница на туфне, малко изнад колена, прелепа нежна кожа (бела и невина као Русија мајка), врана дивља коса, пуног стаса, малко ширих кукова - што би рекли неки писци, рађа мушко сигурно! И што је најважније - деколте за петицу. Неспутан и весео попут Титовог осмеха, обилан и издашан као жеља Грка за укидањем мера штедње!

Срео сам је у кафани која се отвара тек у 21 сат (то ми је било малко чудно, каква је то биртија, шта пијанци да раде до тад?). Седела је за столом с карираним столњаком (мирисао је на освеживач?), тресла је танану цигарету у металну пикслу (празна и чиста беше?) и пијуцкала киселкасто бело вино. Веселила се уз "Кад се месец спрема на спавање" и ја помислих - то је она права. Не пренемаже се и не претвара, у кафани се понаша природно, а опет дамски! На торбици јој је био закачен беџ с натписом: "Punk's нот деад". Опа, и дивља је, то волим! На старкама јој се шаренила застава Србије. Запад и Исток стопио се у једној жени, помислих. И то оно најлепше...

Нисам инсистирао на причи јер је музика у кафани била прегласна (море, какв је то бирц!?), а боме и гости су почели да се деру. Одмах сам је одвукао својој кући. И свукао! Ауууу, зарлаукао сам у себи као вук на пун месец. И тад се десило оно најгоре - прорадила ми је савест! Проклета...

Како да такву богињу упрљам сексуалним чином којем није претходио разговор? Она се само смешкала и чекала - уосталом, као и читаве вечери. Питао сам је да ли воли песме Јесењина. Опет само смешак и кроз нежно гугутање: "Ко је тај певач?" Није баш тако паметна, а баш је деловала интелигентно с тим старинским наочарима. Помислих, можда је то прави панкерски хумор.

Нисам се збунио, упитах је: "Како ти се чини нови изглед 'Косе' у Атељеу 212, не делује ли ти да је отупела њена критичка оштрица?" И даље се љупко осмехивала и дахтајући додала: "Одавно више не пратим рад Микија Пањковића, сада ценим само Зорана Ћумуру!" Е, у три лепа першуна, није ни панкерка!

Брже-боље пређох на патриотске теме. Двоумио сам се да ли да је питам кад је била Маричка битка, али ми је било жао да је не поседујем ако, не дај боже, погреши. Тешко је то питање! Процедих: "Извини, кад је беше био Косовски бој?" Нада је поново живнула кад је рекла: "Знам да је на Видовдан, ал' уби ме ког је то марта тачно."

"Мислим које године је био", завапих. "Ти си неки перверзњак кад те интересују ти догађаји од пре нове ере? Археолог, мани се откопавања, пређи на откопчавање!"

У праву је! Што себи да загорчавам живот? Откопчавај, не мисли, осећај! "Сад ћу цуро да ти забенгујем тамо где највише волиш", зарежах анимално разгоропађен. "Љубави, шта ти је то бенговање?"

Е ту је моја чврстина попустила - и у погледу стрпљења, али и поноса! Ало, ђевојко, бенговање, слемовање, дрмусање главом и косом, рокенрол - забога? Помислио сам да јој кажем да не могу ту реч да јој објасним без објашњења појма "шутке", али одустах. Књишки, научнички, мирно, посвећено и опуштено у сваком смислу јој саопштих: "Љубави, бенговање је померање главе, у правцу горе-доле, уз помоћ вратних мишића!" Она се одушевила јер смо прешли на њен терен. "Нисам знала да се и тако назива орални секс, сад ћу ти показати како бенгујем, мушкарчино моја!"

Диг'о сам руке од свега. Пустио сам да понавља лекцију коју је најбоље научила у школи. На крају нисам ни могао да је "узмем" - јесам загорео, ал' ја волим решији хлеб. Нисам ја сваштојеб, дневниче мили!