НА ДАН УБИЈЕНИХ ВОЈНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ: Зашто су руже остављене у Добровољачкој бачене у контејнер?
Не чуди ме што су наша браћа муслимани из Сарајева руже остављене у Добровољачкој улици у Сарајеву, у знак сећања на војнике и официре ЈНА убијене 3.маја 1992.године, бацили у контејнер.
Чуди ме што су Срби у Републици Српској изненађени због поступка својих комшија. Нема места за чуђење. Није се догодило ништа што није било очекивано. И што није већ виђено. Чудо би било да су на крваве плочнике у Добровољачкој и сами донели неку ружу, као знак кајања што су побили недужне људе.
Уместо што се чудимо и љутимо, било би добро да научимо лекцију и почнемо да се понашамо слично њима. Не мислим да и ми руже са места погибије муслиманских војника бацамо у контејнере, био би то грех и због покојника и због ружа, већ да престанемо да чинимо уступке који задиру у наше национално достојанство и подривају суверенитет Републике Српске.
Сваке године тек остављене руже у Добровољачкој заврше у контејнеру. Кад нам дозволе да их оставимо. Сваке године тек остављене руже на Брчанској малти у Тузли заврше у контејнеру. Кад нам дозволе да их оставимо. Ми њихове руже не дирамо. Руже нису криве. А разумемо и њихов бол који осећају за својим најмилијим.
СРАМОТА САРАЈЕВСКИХ КОМУНАЛАЦА: Руже и свеће породица убијених у Добровољачкој бацили у контејнер!
Они нама нису дозволили да у бившој касарни „Виктор Бубањ“, злогласном мучилишту недужних српских цивила, поставимо обичну спомен плочу. Мање од пола метра квадратног. На обичном зиду. За сећање на нашу браћу коју су они на зверски начин мучили и убили.
Ми смо њима у Поточарима дали неколико хектара земљишта, првокласних ораница, да подигну читав спомен комплекс својим погинулим војницима. Онима који су у црно завили Залазје, Скелане, Јежештицу, Кравицу, Кајиће...И дозволили има да тај комплекс претворе у светилиште из којег шире лажи о геноциду, шире мржњу према нама и позивају на укидање Републике Српске и кажњавање Републике Србије.
Некадашњи председник Србије Борис Тадић, садашњи председник Републике Српске Милорад Додик и садашњи премијер Србије Александар Вучић су дошли у Поточаре и одали почаст погинулим припадницима муслиманске војске из Сребренице, иако су они прие него што их је стигла освета српске сиротиње попалили 130 српских села и засеока и убили више од 3.000 Срба. Прву двојицу су дочекали и испратили увредама, другог каменицама и флашама.
Бакир Изетбеговић, Сулејман Тихић или Фахрудин Радончић никад нису ни помислили да дођу и одају почаст убијеним српским војницима и цивилима у Братунцу, Брадини код Коњица или у Трнову.
То је та разлика. Између нас. И добро је што постоји. Али не треба претеривати ни у милосрђу, ни у потурању оног другог образа. Ми јесмо хришћани, али и браћа и саборци 20.000 бораца ВРС који положише живот за Републику Српску. Њихов аманает. Који морамо да сачувамо.
Ако смо хтели да покажемо да смо за помирење, показали смо. Ако смо хтели да покажемо да смо људи, спремни да опраштамо, показали смо. Сасвим довољно. Али, ако наставимо тако, чак ни обична сарајевска раја, а камоли сарајевска фукара, то неће схватити као гест величине и племенитости, већ као знак слабости. Потврду да су у праву. Чак и онда када су нам у десетинама логора у Сарајеву силовали кћери од 13 година, кад су нас као овце изводили из наших кућа и станова, водили на Казане и клали. Или када су на Маркалама сами убијали своје да би наш образ оцрнили и уз помоћ зликоваца из НАТО нашу очевину отели.
А што се љутње тиче, не треба се љутити. Добро је што нас наша браћа муслимани подсећају шта нам мисле. И тако нам помажу да не заборавимо ни нашу невино побијену браћу у Добровољачкој, ни Братунац и Скелане, ни Мостар и Подвележје, ни 1992. ни 1941.годину.