НАГОРНО КАРАБАХ КАО "ПОСЛЕДЊА КАП": Да ли је ово увод у велики СУКОБ РУСИЈЕ И ТУРСКЕ?

Најмање 30 војника је убијено у борби између јерменских и азербајџанских снага у регији Нагорно Карабаха, за шта Баку и Ереван оптужују једни друге. Азербајџан је у изјави рекао како су јерменске снаге убиле 12 њихових војника, те обориле један хеликоптер.

Јерменски председник Серж Сакрисиан је изјавио да је 18 јерменских војника изгубило животе, а 35 њих је рањено, не спомињући да ли се ради о војницима из јерменских оружаних снага или јерменских сепаратиста које подржава Ереван на Нагорно Карабаху. Окршај је био снажан, а покренуте су и офанзиве већих размера.

СУКОБ У НАГОРНО-КАРАБАХУ СЕ РАСПЛАМСАВА: Јерменија подржава сепаратисте, Азербејџанци гину

Азербејџан је потом прогласио унилатералан прекид ватре у сукобу с Јерменијом. Међутим, убрзо након тог прогласа, јерменски медији су објавили да Азербејџан и даље напада артиљеријским оружјем. На мети бомби нашле су се куће, паркови, па чак и гасовод који напаја град Мартакерт. У Азербејџану се може чути да је одлука о прекиду ватре донесена након међународних позива на мирну политику.

У протеклих неколико дана, оборен је азербејџански хеликоптер Ми-24 који је кренуо у напад на јерменске војне позиције. Један тенк је оштећен када је налетео на мину, док је шест јерменских тенкова и 15 артиљеријских компоненти уништено. 

Још 1994. Нагорно Карабах је постао предмет снажног спора и борби Јерменије и Азербејџана.

Ради се о планинском подручју са око 150 хиљада становника, на површини од 12 хиљада квадратних километара. Од краја рата у раним деведесетим, Нагорно Карабах је под контролом локалних јерменских снага и јерменске војске. У рату је животе изгубило око 30 хиљада људи, док је расељено око милијон становника.

НЕПОТРЕБНО КРВОПРОЛИЋЕ: Савет Европе позвао на обуставу сукоба у Нагорно-Карабаху

Међународним посредовањем одлучен је коначни статус регије, али то није донело значајног напретка. Иако је Азербејџан де фацто изгубио у том сукобу, та пирова победа за Ереван је имала велике економске последице. Наиме, Турска је затворила своју границу с Јерменијом, па је земља остала отворена само према Грузији и Ирану. 

Руски председник Владимир Путин позвао је обе стране на прекид сукоба. Руски министи одбране и спољних послова контактирали су своје азербајџанске и јерменске колеге у нади да ће се стање стабилизовати. Амерички министар спољних послова Џон Кери издао је саопштење у којем Сједињене Америчке Државе на осуђују ескалацију насиља, пише адванце.хр 

Јерменија сматра да је "непријатељ" предузео офанзивне акције како би се дубоко инфилтрирао у одбрамбене линије јерменске војске и заузео тактичке позиције тенковима, артиљеријом и ваздухопловним снагама. Тај се "непријатељ" повукао након што су јерменске снаге одговориле, при чему јерменско министарство обране наглашава да су војне операције и даље у току. Азербејџанске власти се сматрају у потпуности одговорнима за невероватну ескалацију тензија у Нагорно Карабаху, стоји у изјави јерменског министарства одбране.

С друге стране, азербејџанска влада означава јерменске снаге као агресора. Азербејџанско министарство одбране оптужује Јерменију за намерно и "интензивно" бомбардовање насеља близу линије разграничења. Они упиру прстом у Јермене који су према тим наводима убили и ранили неколико цивила, уз пуцање на азербејџанске војнике. Све у свему у Бакуу одговорност пребацују на јерменску страну, јер се ради о агресивној земљи. 

НАКОН 22 ГОДИНЕ МИРА: Поново избио РАТ између Азербејџана и Јерменије (ФОТО)

Обновљена борба на Јужном Кавказу, односно око регије, започела је још почетком новембра прошле године, када је Азербејџан започео офанзиву нападајући јерменске позиције на линији контакта који раздваја Карабах и Азербејџан. У данима који су следили дошло је до жестоких сукоба који су угрозили слабашан споразум о прекиду ватре из маја 1994. Тај споразум је на неко време  зауставио отворени сукоб за контролу над територије Нагорно Карабаха, али је заправо само замрзнуо конфликт, у којем је Азербајџан изгубио Карабах, а локалне сепаратистичке снаге (које подупире Јерменија) преузеле су контролу над неколико округа Азербејџана које се налазе изван регије Нагорно Карабаха. 

Од тада, дипломатски напори за решењем нису уродили плодом. Разлог је то што у самој сржи проблема постоје различити и подељени погледи на сам сукоб. За Јерменију и Карабах главна је идеја самоодређења, док је за Азербејџан важно начело територијалног интегритета држава.

Ова кључна контрадикција између два начела међународног права не даје простора за разговор. Свако мало долази до размене ватре, а број погинулих се стално повећава. Тако је 2003. погинуло 19 војника, док се у 2014. тај број попео на 64. Поред људских губитака, повећава се и употреба озбиљног офанзивног оружја. Најпре се радило о спорадичној снајперској паљби, али сада се у сукоб уплиће и артиљерија и војна авијација, пише адванце.хр 

Ескалација сукоба између Јерменије и Азербејџана ? (ФОТО/МАПА)

За Азербајџан је одлука о ескалацији тензија и обновљеним нападима била производ дипломатске активности и унутрашње политике. Наиме, операције су започеле непосредно пред састанак председника двеју земаља 19. новембра како би се ојачала азербајџанска дипломатска позиција. Тај сусрет је сам по себи био разочарење, а борбе су се наставиле и након тога. Ипак, био је то важан облик дипломатије и дијалога и први сусрет двојице председника још од октобра 2014. У том контексту, азербејџанска стратегија да се ослони на војну ескалацију као начин ојачавања дипломатске снаге није успела. Штавише, чини се да је само ослабила Баку. Постоји такође и други чинилац, везан за унутрашњу политику, који се огледа у ширењу национализма као средства за ојачавање азербејџанског вођства. 

Чини се да азербејџанска страна већ месецима покушава да прошири сукоб и увуче Јерменију дубље у конфликт и наведе их на претерану реакцију. То се да приметити ако се обрати пажња на место где се сукоб одвија. Наиме, борбе се воде далеко од линије контакта који разграничава Карабах од Азербејџана, па је логично да се циља на учинак у цивилним пограничним подручјима на североистоку и југу Јерменије. Јерменија се није одлучила на претерану реакцију, али је развила политику појачаног одговора, са осветама за азербејџанске нападе који по силини тек мало превазилазе иницијални напад. Јерменци сматрају да тиме одвраћају азербејџанске снаге од јачег напада, али на тај начин и ризикују спиралу непрестаног сукоба.

(МАПА) НАГОРНО КАРАБАХ: Рат на Кавказу који лако може да закрви Русију и НАТО!

У светлу погоршања ситуације, Москва би требало да редефинише своју улогу на Јужном Кавказу. Она сада стоји као кључ, а не само као нужни медијатор. Постоји низ нерешених ситуација око Нагорно Карабаха, али оно што је сигурно је да су обе стране у сукобу зависне од руске моћи и утицаја, па би ризик од рата у настанку могао бити примамљив кључ Кремљу да настави са својим мировним иницијативама, као што је био случај у Сирији.

У тим корацима, Путин би морао бити што опрезнији јер би укључење Русије у смиривање сукоба могло на неки начин провоцирати нови сукоб, који би онда Русија морала решавати. Наиме, постоји уверење у Бакуу да је Русија а приори на Јерменској страни, али једнако тако у Азербејџану је снажно присутна турска политика, која је у сукобу с Кремљом. 

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је одмах по избијању сукоба рекао да ће подржавати Азербејџан до краја сукоба. Турска има блиске односе с Бакуом, али нема никакве односе с Јерменијом због геноцида који су Османлије починиле над милионом Јермена пре једног века. Ердоган је критиковао и Минску групу, тело под којим председавају САД, Русија и Француска и које би требало да игра значајну улогу у заустављању сукоба. Ердоган сматра да овакви инциденти не би били могући да је Минска група предузела праведне и одлучне кораке. Ипак, потребно је имати у виду конструктивну улогу Турске у решавању овог сукоба, с обзиром на утиецај који Анкара има у Бакуу, пише адванце.хр  

АСАД ОПЛЕО ПО ТУРСКОМ ЛИДЕРУ: "Ердоганци" ратују свуда на територији Сирије

Са друге стране, велики број азербејџенаца живи у суседном Ирану, што влади у Техерану задаје велику бригу. Изузев Туркменистана, Иран је сада са свих страна окружен екстремистичким и нестабилним комшилуком. Зато је ирански министар спољних послова позвао северне суседе на избегавање било каквих мера које би могле отежати ситуацију, и саветовао им да одмах зауставе сукобе и покушају што пре да обнове мир. Ирански политичари су одувиек наглашавали да се сукоб око Нагорно Карабаха може решити једино политичким путем. Стога се уз Русију, САД и Француску односно Минску групу, може очекивати и сарадња Анкаре и Техерана како би се разрешило семе сукоба које се, након Украјине и Сирије, може одметнути у још један рат на географској линији Русија-Кавказ-Блиски исток.