НАЈИНТРИГАНТНИЈИ ЗЛОЧИН У ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ: Силовали су је док нису схватили да јој се тело охладило
Студенткиња Правног факултета Марина Петковић (22) из Београда последњи пут је виђена жива 3. јуна 2002. године у Кнез Михаиловој улици у Београду када је изашла са момком.
На растанку му је рекла: "Кренућу пешке до куће, хоћу да прошетам“. После два дана, њено тело нађено је на бетонском поду напуштене куће у Ломиној 42 у Београду. Тројица младића су је прво напила вотком, а када је изгубила свест, однели су је страћару и наизменично силовали све док нису схватили да јој је тело хладно и укочено.
ПРИЧА О ПРВОМ РИЈАЛИТИ УБИСТВУ У СРБИЈИ НИЈЕ ГОТОВА: Убио жену, добио 30 година али следи ПРЕОКРЕТ
Лекари су утврдили да се угушила због повраћања и губитка свести, после комбинованог дејства бензодијазина и алкохола. Девојка је повраћала у несвесном стању и није могла да се одупре манијацима, нити да устане и поврати, већ се угушила.
Због силовање и обљубе немоћне девојке, Основни суд у Београду је 5. новембра 2004. године осудио 22-огодишњег младића, на 12 година затвора. Исту казну добио је и човек који је тада имао 41. годину а учествовао је у овом гнусном злочину. Казну од 10 година добио је младић (23) који је основну школу завршио три године пре кобног догађаја.
СТРАВИЧНО СИЛОВАЊЕ КОД КРАГУЈЕВЦА: Напао је жену која због свог стања није могла ни да зове помоћ!
Марина је 3. јуна 2002. године, око 23 сата, већ била пијана и под дејством бензодиазепина када су је напасници срели у Кнез Михаиловој улици. Понудили су јој пиће и испред хотела “Москва“ на Теразијама са њом попили литра вотке, услед чега је она изгубила свест. Пошто није могла да хода, на колицима су је одвукли до напуштене куће и тамо су је 4. јуна, око 3.30 ујутро, сва тројица силовала. Оставили су је на похабаном картону и побегли.
Двојица од напасника су пред истражним судијом Окружног суда у Београду делимично признали иловање, тврдећи да их је трећи напасник наговорио на то. Један од њих је навео да је девојка дисала док је имао однос са њим, али да јој је тело било хладно. Други је рекао да није чуо дисање, док је трећи порицао сваку одговорност и тврдио да није имао однос са жртвом.
Такође, један од напасника на суду је извршио малу нужду од страха, и тврдио да Марина од Сремске улице, где су свратили на пицу, није дисала.
- Била је бледа и хладна. Није се померала. У подруму у Ломиној улици, били су још једна жена и њен син. Жена је спавала, док је дечак, кога зову Црногорац све гледао – испричао је тај напасник.
