НАЈЛЕПШЕ МИСЛИ АРТУРА ШОПЕНХАУЕРА: “Љубомора се увек рађа са љубављу, али не умире увек са њом.”
04.04.2015.
21:03
Коментари (0)
Артур Шопенхауер(1788-1860) био немачки филозоф идеалист, класични представник песимизма. Творац волунтаризма по којем је воља основа свега, Кантова „ствар по себи“, суштина света који је само представа. Воља је вечито незадовољена, и зато је живот бескрајна патња а овај свет најгори могући свет. Циљ свега је нирвана. Главно дело му је Свет као воља и представа. До већег утицаја дошао тек пред крај живота и после смрти.
- “Част је, објективно гледано, мишљење других о нама, а субјективно, наш страх од тог мишљења.”
- “Као што је љубав према животу заправо само страх од смрти, тако и друштвеност људи заправо није директна; она се, наиме, не заснива на љубави према друштву, него на страху од самоће.”
- “Људе у друштво тера унутрашња празнина и досада. Ако осете да су нам потребни, људи постају обесни и арогантни.”
- “Мало има ствари које ће људе више одобровољити него кад им испричамо велику несрећу која нас је недавно снашла.”
- “Највећа од свих лудости је жртвовати своје здравље, ма зашта то било: због стицања имовине, због напредовања на послу, због науке, због славе, а да о сласти и краткотрајним ужицима и не говоримо; штавише, здрављу ваља све подредити.”
- “Разум може заменити готово сваки ступањ образовања, али образовање не може заменити разум.”
- “Ретко се налази оно што је право, а још ређе се цени.”
- “У свету углавном царује зло, а главну реч има глупост.”
- “Здравље надмашује сва могућа добра тако знатно да је здрав просјак сретнији од болесног краља.”
- “Вере су као шибице: њима је, да би светлеле, потребан мрак.”
- “Опростити и заборавити значи стечена драгоцена искуства бацити кроз прозор.”
- “Ма како чврсто људи били повезани пријатељством, љубављу или браком, сасвим поштено сваки на крају мисли ипак само на себе и можда још на своје дете.”
- “Оженити се значи своја права преполовити, а обавезе дуплирати.”
- “Лекар види човека у свој његовој слабости, адвокат у свој његовој злоћи а свештеник у свој његовој глупости.”