Најлепши љубавни стихови Пабла Неруде: Свиђаш ми се када ћутиш
„Свиђаш ми се кад ћутиш, јер тад си као одсутна, и чујеш ме издалека, и глас мој не дотиче те. Чини ми се као да су ти летеле очи и као да ти је пољубац један затворио уста.“
Пабло Неруда је рођен давне 1904. године у Чилеу као Рикардо Нефтали Рејес. Свој литерарни псеудоним Неруда, који је касније прихватио као лично име, преузео је од имена чешког песника и писца Јана Неруде.
Почео је да пише веома рано. У деветнаестој години објавио је своју прву књигу поезије „Сутони“, а већ у двадесетој и другу под називом „Двадесет поема о љубави и једна песма без наде“.
Студирао је француски језик и педагогију. Шпански грађански рат и смрт свога пријатеља Федерика Гарсије Лорке на њега оставља неизбрисив траг. Прикључује се револуционарном покрету и тада пише песме са револуционарно-социјалном тематиком.Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971. године.
Умро је 23. септембра 1973. године. Много година касније откривено је да је Неруда убијен. Ово је избор његових најлепших стихова:
Ништа ми дала ниси и због тебе руже
Мог живота губе листове безнађа,
Јер видиш исте ствари које гледам,
Земљу – и небо што се над нама рађа.
(Ништа ми ниси дала)
Дивно је, љубави, знати да си овде у ноћи,
невидљива у свом сну и озбиљно усамљена
док расплићем своје бриге
као мреже заплетене.
(Дивно је, љубави)
Љубави, од зрна до зрна, од планете до планете, мрежо ветрова на сеновитим местима, рат са својим цокулама крвавим, или дан и ноћ класа.
(Љубави)
Ове ноћи могу написати најтужније стихове.
Волео сам је, а каткад је и она мене волела.
У ноћима, као ова, држао сам је у свом наручју.
Љубио сам је, колико пута, под бескрајним небом.
(Ове ноћи)
Погледајте и:
ОКО ЗА ОКО, ЗУБ ЗА ЗУБ – Закон који је променио свет
ИСТОРИЈУ ПИШУ ПОБЕДНИЦИ – Цитати највећих ратника свих времена