НАЈМЛАЂИ ЧЛАН САНУ ТВРДИ: Свет је пред КАТАКЛИЗМОМ, а Србија ће бити УТОЧИШТЕ
Следећи свог духовног идеала, Милутина Миланковића, најмлађи члан САНУ, открива какво је било време у прошлости, да би нам одгонетнуо климатске промене у будућности.
Слободана Б. Марковића, редовног професора на ПМФ-у у Новом Саду и нашег водећег стручњака у области географских наука, у САНУ је препоручио успех у истраживањима наших лесних-палеоземљишних секвенци (рељеф у дну Панонског басена).
Ледено доба
Труди се да следи пут нашег великог научника Миланковића и његове теорије о астрономским узроцима појаве леденог доба коју потврђује управо у нашим лесним наслагама, због чега је и остао у Србији. Истовремено његова истраживања су показала и низ специфичности којима се одликују палеоклиматски записи у нашој земљи.
- Лекције из палеоклиме нас уче да са резервом прихватимо ставове агресивних поборника парадигме глобалног загревања наше планете. Поред оваквог хомоцентричног приступа у најмању руку треба уважавати хелиоцентрична становишта, која попут Миланковића у центар збивања стављају односе између Земље и Сунца. Сагласно са ритмом Миланковићевих циклуса, у будућности ћемо ући у ново ледено доба када ће лед прекрити читаву Канаду и северну Евроазију - прича Слободан за Блиц и додаје да простор наше земље, ушушкане између великих планинских ланаца, ће као и у прошлом леденом добу бити једно од најпријатнијих уточишта за живот.
Најјачи научник у Србији
Слободно време овај научник, оповргавајући и последњи стереотип, користи на дизање тегова. Бавећи се рекреативно „powerliftingom“ наш тренутно најмлађи академик већ два пута је био првак Србије у ветеранској конкуренцији у овом спорту. Из чучња може да избаци чак 200 килограма гвожђа на леђима.
- Свакодневно вежбање ми помаже да очувам концентрацију. За подизање великих тежина једнако су битне и телесне и металне способности. Као и у науци, за мали напредак потребно је пуно мукотрпног рада – закључује Марковић.
Фамилија научника
Марковић је иначе, члан праве научне фамилије. Супруга Зорица Свирчев је редовни професор на Департману за биологију и екологију и гостујући професор на Универзитету у Туркуу (Финска), старији син Игор тренутно ради докторску тезу на Департману за географију, чувеног Техничког Универзитета у Ахену, а млађи син Растко као матурант планира да крене очевим и братовим стопама.
- У Србији су много већи проблем услови у којима се ради, него наше плате, које су релативно пристојне. Међутом, како пратити драматични технолошки развој на глобалном нивоу и у складу са тим опремање лабараторија? Упркос свему наши истраживачи долазе до изузетних резултата - каже за Блиц Марковић и додаје да смо тренутно на 47. месту по научном развоју у свету, те да би волео да види у којим смо још областима рангирани испред те бројке.
Подршка колега
Каже да му је најјачи утисак током првих два месеца у САНУ искрена подршка искуснијих колега да се што боље снађе у новој улози.
- Научници углавном не добију заслужену пажњу друштва. На жалост, тако је било током целе историје човечанства. У вечитом трагању за истином научници често нису наилазили на разумевање својих савременика, јер њихова иновативност се по правилу противи предходно установљеним интелктуалним стреотиповима. То је можда још уочљивије у нашем осиромашеном друштву где научници остају на маргинама догађања - изјавио је Марковић.
