(ГРАФИК) НАЈНОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА: Већина у Србији жели да промени посао

Водећи портали за запошљавање спровели су истраживање о стању на тржишту рада у три земље - Србији, БиХ и Хрватској, а ево и резултата истраживања у којем је учествовало односно 4000 испитаника. Од тога је 1000 из Србије од којих је 60% незапослених, 30% запослених, а око 10% испитаника се још школује.

Запослени не очекују ни повишицу ни напредовање

До краја године већина испитаника из Србије (64%) не очекује нити повишицу, нити напредовање (58%). Ове године повишицу је већ добило 7% испитаника, а напредовало је њих 4%. У највећој мери повишицу и напредовање очекују испитаници из Босне и Херцеговине, а најмање испитаници из Хрватске.

Без обзира на кризу, две трећине запослених испитаника из Србије планира промену посла. Сваки пети анкетирани је изјавио да не жели да мења посао. Око 16% планира да посао промени само у случају нужде.  Као и прошлих година, посао највише намеравају да промене испитаници из Србије, а најмање Хрвати.

Од губитка посла највише страхују Хрвати

Занимљиво је да је око 53% испитаника из Србије навело да се не боји за своје радно место.

Највећу забринутост због губитка посла у региону су изразили Хрвати (45%), у односу на 36% испитаника из Србије и 37% испитаника из БиХ.

Када би могли да бирају идеалног послодавца, око 32% учесника истраживања из Србије изабрало би страног власника. Око четвртине анкетираних најрадије би радило за себе, док би сваки пети радио за државу.

Држава као послодавац подједнако је популарна у све три земље, а рад за домаћег приватног послодавца подједнако је непривлачан свима, у Србији је свега 9% испитаника изабрало ову опцију.

На радном месту испитаницима су најбитнији међуљудски односи (29%), затим признање за обављен рад (24%). Новац се налази тек на трећем месту, и близу четвртине испитаних је  изјавило како им је то најважнији аспект.

Главни разлог незапослености немогућност проналаска посла након школовања

Када је реч о разлозима незапослености, у Србији је трећина испитаника навела да је незапослено јер након школовања нису пронашли посао, подједнак проценат испитаника (20%) наводи да је незапослено јер им је истекао уговор на одређено или су због посла остали због економске кризе.

Отказ због неког другог разлога је добило 8% анкетираних, док се 7% одлучило да отказ да како би пронашли бољу пословну прилику.

Готово трећина незапослених испитаника без посла је од једне до три године, а сличан је и број оних који су без посла мање од годину дана. Око 17% анкетираних незапослених не ради више од 5 година.

Најкраћи „стаж“ незапослености имају испитаници из Хрватске; њих 27% незапослено је 3 месеца, док је таквих 14% у Србији, односно 15% у Босни и Херцеговини.

Тражи се било какав посао

Као и прошлих година, већина незапослених испитаника, готово 70% тражи било какав посао – без обзира да ли је у вези са струком. Искључиво у својој струци радила би трећина испитаника, а њих 2% изабрало би посао изван струке.

За 63% незапослених испитаника при одабиру посла најважнија је сигурност радног места и новац (68%), док је за нешто мање испитаника (58%) важна могућност професионалног усавршавања и напредовања.

Чак две трећине анкетираних из Србије сматра да је за добијање посла првенствено важно искуство, потом знања и вештине и на крају срећа.

У Хрватској и БиХ готово 70% незапослених је навело да је за добијање посла потребна веза, која се у Србији нашла на четвртом месту.

Већина испитаника спремна је да волонтира уколико би постојала могућност сталног запослења, њих највише би волонтирало до месец дана (35%), односно, трећина би волонтирала до три месеца.

Прво диплома, па онда тражење посла

Половина испитаника који се школују у Србији очекује да ће посао наћи у року од шест месеци. Нешто више од четвртине сматра да ће им бити потребно годину и више. Да ће посао тражити пола године до године дана сматра 18% испитаника, а петина сматра да ће им бити потребно 6 месеци до годину дана.

Око 50% анкетираних који се још школују сматра да је најбоље посао тражити одмах након завршетка образовања, док би их 33% то чинило током школовања. Слични подаци важе и за БиХ док највећи број испитаника из Хрватске сматра да посао треба тражити још током формалног образовања.

Највећи број анкетираних из ове групе, трошкове подмирује захваљујући родитељима, нешто више од трећине наводи да повремено хонорарно ради. Далеко већи проценат испитаника, преко половине из БиХ и Хрватске наводи да имају хонорарне послове.

Резултате је објавио сајт Инфостуд, који је и спровео истраживање, уз сајтове Posao.ba и Moj-posao.net.