НАЈСТАРИЈА БАЛКАНСКА КАФАНА ГДЕ СЕ ПУШИО ОПИЈУМ: У њој су испевани стихови песме коју сигурно знате!

Хаџи Шабанова кафана била је прва сарајевска кафана, а потиче још из 1592. године. Била је смештена на Бембаши и била је омиљено место Сарајлија, посебно сарајевског "ешрефа", тј. господе. Срушена је 1942. године.

"Кад ја пођох на Бембашу, на Бембашу, на воду..."

- Било је то у она стара, патријархална и романтична времена, када су кршни сарајевски момци певали о Бембаши ону красну и надалеко чувену песму, од које је крв била врела, а девојачка срца изгарала од севдаха: 

'Кад ја пођох на Бембашу 
На Бембашу, на воду 
И поведох бијело јање 
Бијело јање са собом 
Све дјевојке на вратима стајаху 
Моја драга на демирли пенџеру". 

Хаџи Шабанова кафана добила је име по Хаџи Шабану, једном од својих власника који ју је држао тридесетих година прошлог столећа. Хаџи Шабан, пореклом Арнаут, био је вичан и вешт у послу, па је његова кафана, урађена по цариградском узору, била уједно и најмодернија кафана старог Сарајева. 

Осим праве јеменске кафе, која се није млела у млиновима, него тукла у авану (каменој ступи), гости су се служили разним соковима, гурабијама (колачима), ђулбе шећером (укуваним воћем), ратлуком итд. Осим турских новина, за разоноду гостију је служио и читав низ старих игара, као што су тавла, домино и шах, као и разни музички инструменти, као ук, канун и други. 

У царству опијума

Поред јеменске кафе и дугих чибука напуњених најлепшим дуваном, драгоцених наргила (посебних направа за пушење), што је све служило разоноди сарајевске кафане, у њој се такође, а посебно у давна времена служио и опијум. Чак је и сам стари Хаџи Шабан често ишао у Цариград да донесе покоји нови кафански реквизит, али се скоро редовно враћао са загасито ишараном, источњачком посудом напуњеном опијумом. 

Наиме, опијум, или како су га у Босни звали "афијун", а његове уживатеље афијунџије, није у нашим крајевима био непознат, посебно међу богатим светом многих касаба средње Босне. Штавише, његово уживање није сматрано срамотом, као на пример уживање алкохола. 

- Приповедати пак о чаробним сновима опијумске гиде, тешко је. О њиховој чудној, фантастично усклађеној, па макар и лажној лепоти, сличној даху шуме, миловању сунца, песми горских потока, нечујном лету шарених лептира и чежњама људске душе, могао би да приповеда само афијунџија који чезне за гидом, док му глава с оловно мутним очима немоћно лежи на сувим прстима у којима пламти једна једина жеља: опијум! - стоји у тексту Сарајевског новог листа из 1942. године, где се наводи и како је још давне 1761. године сарајевски хроничар Мула Мустафа Башескија забележио да је те године уживајући опијум умро у Сарајеву неки Мула Осман. 

Свирала се класична музика, али су се доводиле и јерменске плесачице

У једној књизи о Сарајеву пише се о томе како су у то време у Хаџи Шабанову кафану доводили јерменске плесачице, док се одмах у близини налазила kirethana, исламска читаоница, док је Бентбаша била нека врста културног средишта. 

- Код нас је кафана проглашена лошим местом јер нам историју пишу конзервативци, људи који се понашају као да код нас никад није било никаквих сексуалних слобода, путовања, нити искушавања другог и другачијег. У то време је у кафанама мали оркестар музичара најпре свирао анимир, културну музику. Стари музичари су ми причали да су пред Други светски рат у кафанама свирали чак и класичну музику попут Моцартових кратких комада, али и неке отоманске комаде. Након сат времена такве музике, следиле би мало ласцивније песме, а знало се да иза поноћи иду оне безобразне. Баш како каже Светлана Слапшак, кафана је била одушак", говори Дамир Имамовић за Klix.ba. 

"И Бембаше је нестало... Изгубила је душу, романтику"

Хаџи Шабанова кафана је била стециште свих новости, не само из Босне и Херцеговине, него и из далеких крајева света. Једном речју, замењивала је данашње новине и кругове. Раним јутром, одмах након клањаног сабаха (прве јутарње молитве), у кафану би долазили многи гости који би претресали све дневне догађаје и последње градске новости које су у град из далеких крајева света доносили бројни трговци који су са свих страна стизали у Сарајево. 

- Јер не треба, наиме, заборавити да је бело и поносно Сарајево једно од важних и надалеко чувених трговачких средишта, у које су стизали венецијански, дубровачки, цариградски и толики други знаменити трговци. А зар је и један од њих могао стићи без новости и не посетити знамениту Хаџи Шабанову кафану, тада најлепшу и најмодернију кафану Сарајева? Тако је било годинама. А затим је зуб времена начео старо Сарајево, које је почело нагло нестајати. Из дана у дан. Од свега су остајале само успомене. И ништа више. И Бембаше је нестало. Заправо, све је остало исто, али ипак се све променило. Изгубила је душу. Романтику. А за који ће дан изгубити и стару Хаџи Шабанову кафану, свој најдрагоценији реквизит, која је последњих година и онако бедно животарила. И од свега ће остати само песма. Далека и чежњива: Кад ја пођох на Бембашу на воду...", овим речима завршава текст из 1942. године о рушењу Хаџи Шабанове кафане у Сарајеву.