Најстрашнији логори Другог светског рата

Нацистичка уверења су подразумевала немогућност разноврсности унутар нације, а крајњи циљ Хитлерове Немачке је био уједињење свих народа германског порекла због супериорног порекла. Хитлерова теорија је била да нације које нису у стању да одбране свој територијални интегритет ни не треба да га имају. Планови о буквалном уништењу читавих народа су спровођени у фабрикама смрти, концентрационим логорима, који представљају једно од највећих ужаса човечанства.

Аушвиц се налазио у јужној Пољској, на 50 км од Варшаве и био је највећи концентрациони логор. Формиран је на том месту због одговарајуће инфраструктуре – у питању је био велики ненасељен простор са изграђеном пољском касарном и постојала је железничка мрежа којом се одвијала депортација.

У логор је депортовано 1,3 милиона људи, а убијено је њих 1,1 милион, највећим делом Јевреја. Већина је умрла у гасним коморама у којима је коришћен гас циклон Б, али је много жртава однео и тешак принудни физички рад, као и изгладњивање, стрељање и језиви медицински експерименти.

Рудолф Хес, командант логора, у Нирнбершком процесу изнео је податак о смрти 2,5 милиона људи.

Комплекс се састојао од три логора: Аушвица И, Аушвица II (Биркенау) и Аушвица III (Моновиц).

Заробљеници су одмах по пристизању селекцијом дељени у две групе - прва је вођена у гасну комору (отприлике 75% њих – они који нису испуњавали физичке предиспозиције потребне за напоран рад), а остали су постајали логораши. 

Једна од најјезивијих фигура Аушвица, свакако је Јозеф Менгеле, који је због свог рада прозван Анђелом смрти. Над логорашима је вршио страшне неетичке експерименте. Посебно су га фасцинирали близанци, људи са различитом бојом очију и физичким абнормалностима. Менгеле је избегао правди и доживео дубоку старост, а умро је купајући се на бразилској плажи – удаиво се, јер је у том моменту добио мождани шлог.

Треблинка је био највећи од четири логора Операције Рајнхард (плана о истребљењу пољских Јевреја). У овом логору је убијено 750.000-850.000 људи. Логор је затворен после побуне логораша у којој је мали број затвореника успео да побегне. Један део логора је имао узбрдицу коју су нацисти иронично звали ,,Пут на небо''.

Собибор, такође формиран у оквиру Операције Рајнхард, логор је у ком су вршене масовне егзекуције у гасним коморама са издувним гасовима из бензинског мотора. После уништења логора, Немци су на месту на коме се налазио посадили шуму како би прикрили трагове злочина овде извршених.

Бухенвалд је један од првих и највећих нацистичких логора на тлу Немачке. Затвореници су углавном принудно радили у фабрици оружја. Међу њима је било Јевреја, Пољака, Рома, Синта, али и криминалаца, хомосексуалаца, политичких затвореника, углавном комуниста и анархиста, као и лекара, уметника и припадника племства.

Дахау је био први логор отворен у Немачкој, на месту напуштене фабрике муниције. Служио је као модел за остале нацистичке логоре – орагнизација и распоред овде утрвђени су примењени и на остале логоре. У Дахау су биле многе угледне личности српске националности – Патрирајх српски Гаврило, владика Николај Велимировић, професор Владета Поповић, глумац и режисер Стево Жигон и други.

Берген-Белзен је логор у северноисточној Немачкој који је однео много живота, првенствено од заразних болести и последица ужасних услова и третмана ком су затвореници били изложени. Најпознатији затвореници овог логора су свакако Ана Франк и њена сестра Маргот, као и чешки сликар Јозеф Чапек. У Берген-Балзену је било дозвољено да се породице током дана састају, што у осталим логорима није био случај.

Таван у ком се Ана Франк крила, пре него што су је одвели у логор, изгледао је овако:

Mauthauzen је један од првих масивних комплекса концентрационих логора у Нацистичкој Немачкој. Два главна логора комплекса Mauthauzen и Гусен И су били једини у Европи који су имали ознаку III разреда, што је значило да је њихова главна намена затварање политичких непријатеља Рајха.

Наравно, не треба заборавити на чињеницу да је и у тим ужасним временима било људи који нису изгубили човечност, оних због којих свет није стао.