НАУЧНИЦИ ДОКАЗАЛИ: Људска свест постоји и после телесне смрти!
Можда највеће питање свих времена јесте "шта се догађа с нама после смрти?"
Појединци, различите религије и духовне традиције имају своја виђења о вечној природи душе, али је потребна заиста јака вера да бисмо били сигурни да постоји живот после смрти. Наука сматра да тако нешто није могуће и уместо тога поставља питање "шта се догађа с људском свешћу после клиничке смрти?".
Тим научника Универзитета у Sauthemptonu (Велика Британија) недавно је спровео једну од највећих студија о том питању. Њихов закључак: и даље не знамо шта се догађа, али чини се да свест и свесност постоје још извесно време после физичке смрти, што наводи на закључак да су свест и тело на неки начин замршени и да би после оног што називамо смрћу могли да се размрсе и наставе различитим путевима.
Истраживање
Научници Универзитета у Sauthemptonu четири године су анализирали више од 2.000 људи у 15 болница у Великој Британији, САД и Аустрији који су доживели прекид рада срца. Том приликом су открили да је готово 40 одсто људи који су преживели искусило неку врсту "свесности" током времена док су били клинички мртви, пре него што су реанимирани.
Др Сем Парнија, вођа мултидисциплинарног тима који је обавио студију, каже да ово наводи на закључак да у првих пар минута после смрти свесност и даље постоји, пише Блиц.
"Да ли после тога нестаје, не знамо, али непосредно после смрти, она није изгубљена.
Знамо да мозак не може да функционише када срце престане да ради. Али у овом случају, чини се да се свесност наставила до три минута након престанка рада срца, иако се мозак, по правилу, гаси у року од 20-30 секунди после престанка рада срца", каже др Парнија.
Он додаје да је овај податак значајан зато што преовладава претпоставка да су искуства повезана са смрћу халуцинације или илузије и да се догађају било пре него што срце престане да ради или након успешне реанимације.
Научници признају да и даље не знају шта се догађа с људском свешћу после смрти, мада студија пружа конкретне доказе да неки делови наше свесности опстају бар у првих неколико минута после телесне смрти и остављају довољну количину свесности да би током чекања на реанимацију на неки начин посматрало клинички мртво тело и окружење.
