Научник са Харварда пао у кому и видео Рај: Ово је његова прича

Менингитис је оборио Александера, то злогласно обољење које напада мозак врло агресивно. Онда је пао у кому. Са гледишта медицине, апарати нису бележили никакву активност ума током седам дана колико је провео у коми. Његов мозак је био мртав, ипак, тело је наставило да живи.

- Претходно нисам веровао у анђеле, за мене су то биле халуцинације које наступе услед повреда главе. А онда сам видео рај. Био сам у исконском стању током кога сам се осећао као под земљом. Било је и страшно и дивно и осећао сам се као да све то однекуд знам. Заборавио сам да сам човек, али остала ми је радозналост. Ко? Шта? Где? А онда се светлост спустила у облацима златне и сребрне. Пролетео сам кроз тај процеп у озеленелу долину.

Бели облаци и богато плаво - црно небо. Осећај је био као титрање прве љубави.

Било је дрвећа, поља, животиња и људи. Вода је текла у рекама. Магла се уздигла и видео сам рибе како плутају у њима. Вода је била нешто посебно, као најлепша површина на свету, ближа свом оригиналном извору.

У рају је све стварније, мање густине али јачег интензитета. Рај је бескрајно већи и насељенији од нашег света. Ипак, ништа није изоловано, све је једно.

Хорови анђела су ишли небом. Осећао сам лепет лептирових крила.

Чути музику анђела значило је бити део раја. Летео сам све до Језгра, мастиљаве црнине у којој је безгранична и безусловна љубав.

Ту сам сусрео свемоћно божанство које сам назвао Ом зато што се тај звук чуо свуда. Дао ми је прелепе лекције о лепоти и љубави. Имао сам и водича. Лепу жену која се појавила са првим траговима моје нове свести. Имала је плаве очи, високе јагодице и смеђу косу. Када ме погледала као да је цео живот био вредан њених очију. Није то била романса, нити пријатељство. Била је то љубав потпуно изван оне коју имамо на земљи. Показала ми је да је универзум бољи него што сам сањао. Био сам део целине и све оно о чему сам страховао био је у ствари само заборав тог осећања - пише Александер у својој књизи "Мапа раја".

Pprobudio се из коме седам дана касније. Морао је да учи испочетка буквално све, ко је, где се налази. И упркос свим прогнозама је, како тврди, доживео тотални опоравак. Вратила су се чак и знања која је о неурохирургији стицао двадесет година.

Рајска жена му се урезала у сећање. Годинама је покушавао да контактира са својом биолошком породицом. У електронском писму стигла му је слика сестре Бетси, која је умрла пре но што ју је упознао. Ово је, како тврди, било лице жене коју је сусрео у рају. Поново рођен, од тада живи живот на овој планети, скрушен и уверен у ″нешто више″, пише Индипендент, а преноси Ало.