НЕ НАСЕДАЈТЕ: Ресторани користе психолошке трикове кад пишу јеловнике!

Власници ресторана неретко унајмљују консултатнте који, уз помоћ кувара, праве јеловнике. У рукама добрих консултаната јеловник се пише стратешки, тако да буде читљив, да одговара бренду и да доноси профит. Ово су само неки од трикова којима се они користе.

Ограничавају вам опције

Најбољи јеловници ослањају се на психолошку теорију познатију као "парадокс избора" - што више опција имамо пред собом, то смо нервознији. Златни број је, кажу, седам. Седам опција за предјело, седам главних јела, седам десерата... Када се у јеловнику нађе више од по седам понуђених јела, гост се збуни и буде преплављен опцијама, па му буде тешко да се одлучи. Компликујући мени, ресторан само мучи госта, а то свакако није циљ. Добро дизајниран јеловник са јасном понудом натераће вас да пробате и нешто другачије (и скупље). Ипак, неки ресторани заборавили су на ово правило. Почевши од МекДоналдса који је у почетку нудио свега неколико производа, а данас их има и више од 140.

Додају слике

Судећи по истраживањима, лепа слика поред понуђене хране у јеловнику повећава продају за чак 30 одсто. Гост реагује на слику која му је приказана тако што жели да ту и такву храну види на свом тањиру. Ако сте гладни тим пре ћете само отворити јеловник, показати слику и рећи "Желим ово". Овај ефекат је још јачи ако је слика "жива". Све више ресторана уводи дигиталне јеловнике у којима се тањир окреће, слика је живља, а боје су јасније и прецизније. Ипак, консултанти наводе да је битно не претрпати јеловник сликама, јер то појефтињује перцепцију хране.

Манипулишу ценама

Да би вас охрабрили да потрошите што више новца, многи ресторани у јеловницима пишу цене тако да буду што неупадљивије. У Америци то чине тако што се отарасе знака за долар, јер су истраживања доказала да ће гост пре наручити јело поред чијег назива у јеловнику пише само 12 или 12,00 уместо $12,00. Такође, формат цене много утиче на то да ли ћете наручити неко јело. Иако је између 10 долара и 9,99 долара мала разлика - гости се радије одлучују за нижу цену. Консултанти саветују и да се у јеловницима избегну тачкасте линије које повезују назив јела и цену. Иако страница тако изгледа правилно форматирано, то омогућава гостима да најпре погледају шта је јефтиније.

Користе скупе мамце

Перспектива је све, када је јеловник у питању. Један од трикова јесте да се невероватно скупи специјалитети записују при врху менија, што их чини да делују као да су "разумне цене". Власник ресторана не очекује да ћете наручити најскупљег јастога, али зато мало скупља шницла јесте добар маркетиншки трик. Такође, мало више цене у односу на конкуренцију госту говоре да је квалитет хране бољи, премда то и не мора да буде правило. Истраживачи су поставили два шведска стола за испитанике - један је коштао 8 долара, а други четири. Иако је храна на оба стола била потпуно иста, испитаници су рекли да је укуснији био скупљи одабир хране.

Играју се вашим погледом

Баш као што то раде и супермаркети, уосталом. Горњи десни угао јеловника је најпрофитабилнији. Ту се углавном пишу "најпрофитабилнија" јела. У горњем левом углу налазе се предјела, а салате су испод њих. Скупља јела су често уоквирена или на неки други начин издвојена од других опција, јер тако привлаче поглед и пажњу.

Користе се бојама

Различите боје буде различита осећања. Да ли сте приметили да многи ресторани у свом заштитном знаку и јеловнику користе жуту и црвену боју? То је логичан одабир кад знате да жута привлачи пажњу, а црвена буди апетит. Те две боје упарене најбољи су избор за сваки ресторан.

Маме вас "скупим" изразима и описима

И најобичнији чоколадни пудинг звучи скупље и укуснији ако га у јеловнику назовемо "сатенски чоколадни пудинг". Гост мисли да тако добија више за свој новац и много испитаника изјавило је да је боља храна која је тако описана у менију. Зато немојте да се изненадите када у неком јеловнику гибаницу нађете уписану као "Златиборску кремасто-хрскаву питу са сиром и кајмаком".

Буде носталгију

Сви ми имамо оно неко посебно јело које нас враћа у детињство. Ресторани знају за то и то и те како користе. Враћају нас у прошла времена и буде успомене на породицу, традицију и патриотизам. Неретко ћете у јеловницима прочитати да ресторан нуди "бакину супу", "праву српску погачу" или "теткине шненокле".