Нелсон Мендела: Симбол у животу, легенда у смрти
На данашњи дан рођен је Нелсон Мендела - велики човек, студент права, дугогодишњи затвореник, први демократски изабран председник Јужне Африке, први црнац који је обављао ову функцију, добитник Нобелове награде за мир, симбол слободе и борбе за једнакост.
У младости је студирао право. Био је активан у политичком покрету за остварење права црне већине у Јужној Африци. Био је један од оснивача војног крила Афричког националног конгреса које је организовало саботаже и због ове активности, био оптужен за тероризам, због чега је провео 27 година у затвору (1963-1990).
После ослобађања из затвора реактивирао се у политици. Био је цењен због свог нереваншистичког става према белцима и због напора које је уложио да уједини Јужноафриканце, који су вековима живели расно и племенски подељени.
Једна од прекретница у Менделином животу која ће заувек променити ток историје и изградити га као борца за људска права је долазак Националне Партије (The Африканер Натионалист Party) на власт у Јужноафричкој републици 1948. године.
Она је убрзо успоставила политику познату као „Aparthejd“ ( потиче од речи „одвојеност“). Овај систем легалног расног раслојавања и сегрегације је успоставио владавину беле мањине, коју је чинило око 13 посто становништва, над тамнопутом већином.
Да би одржала апартхејд, Национална партија је опозиционе групе ставила ван закона, а политички дисиденти затварани су без суђења и мучени, док су мирне демонстрације често завршаване насиљем. У знак протеста, Афрички Национални Конгрес (The Африцан Натионал Congress - АНЦ) је покренуо кампању грађанске непослушности на челу са Менделом.
Неколико година после изласка из затвора 1990. године, био је кандидат на првим демократским изборима одржаним у априлу 1994. године. Тада је ушао у историју као први црни председник Јужне Африке. Ово је била победа за све обојене становнике ове земље, јер је први пут дозвољено гласање свим пунолетним Јужноафриканацима свих раса на изборима.
Све његове жеље и идеали се могу сумирати у једној од најцитиранијих изјава овог великана која инспирише све оне који се боре за људска права и постојање једнакости у свету пуном различитости. Док се бранио од оптужби на суђењу 20. априла 1964. године када је рекао: „Током свог живота ја сам посветио себе борби за права афричког народа. Борио сам се против беле доминације и против црне доминације. Неговао сам идеал демократског и слободног друштва у којем сви људи живе заједно у хармонији и са једнаким шансама. То је идеал за који сам живио и који ћу, надам се, остварити. Али ако је потребно то је идеал за који сам спреман умријети.“
Он је имао сан. Сан о мирној и просперитретној Африци у којој сви имају једнака права. Изменио је ток историје за себе, за своју земљу и за свет. На њега се угледају многи – од највиших званичника до најобичнијих људи. Његова способност да учини оно што нико није мислио да је могуће га је учинила бесмртним.