НЕМАЧКА НА МУКАМА: Како спречити долазак Албанаца са Косова?

Овај нагли пораст је велики проблем, јер немачки градови преоптерећени због великог броја избеглица, каже Штефан Мајер, портпарол посланичког клуба ЦДУ у Бундестагу. Број захтева за азил повећао за 60 одсто на око 200.000. Конзервативни министри унутрашњих послова више немачких савезних држава сада траже да се Косово прогласи за сигурну земљу порекла.

Избеглице из "сигурних земаља“ и даље смеју да подносе захтеве за азил, који се потом индивидуално разматрају. Али, поступак траје много краће и присилно враћање таквих људи у отаџбину је много лакше. Осим тога, постоји и "ефекат филтера“, како то каже Бернд Месовиц из организације Про азил. Ако се нечији захтев одбије, врло је отежано и побијање тог става судским путем. 

Од сада ће се сваки захтев грађана Косова разматрати највише две недеље. Тако ће њихови захтеви бити обрађивани исто тако брзо као што се то чини са захтевима грађана Босне и Херцеговине, Македоније и Србије, које су почетком октобра проглашене за "сигурне“.

Грађани Косова већ сада немају реалну шансу да добију азил: више од 99 одсто њихових захтева се одбија. Због тога се ти људи шаљу на Косово директно из првог прихватилишта у које доспеју, пише Дојче веле.

Да ли ће до нових одредби доћи, не зна се. Немачка влада не планира да Косово прогласи за сигурну земљу порекла. Прошле године није успела иницијатива Савезног министарства унутрашњих послова да се Албанија и Црна Гора прогласе за сигурне земље.

Немачка влада намерава да на мађарско-српску границу пошаље 20 полицајаца. Осим тога, у возовима који саобраћају између Будимпеште и Беча су појачане полицијске патроле. Планира се и подршка српској полицији, која ће добити додатну опрему и инструкторе.

"Најбоље је да се људи већ на спољној граници одврате од уласка у ЕУ“, каже политичар ЦСУ Штефан Мајер, и додаје да ту меру треба допунити брзим поступком враћања придошлица тамо одакле су и дошли.

"Само тако ће грађанима Косова постати јасно да тражење азила у Немачкој нема смисла".

"Могуће је да има појединачних случајева политичког прогона или прогона на етничкој основи“, каже Мајер. Али, он тврди да то у највећем броју случајева није тако. Чак и ако се земља прогласи сигурном, постоји могућност индивидуалне провере појединачних захтева.

Бернд Месовиц из организације Про Азил сматра да прогон постоји: "Током протеклих година је било много избегличких таласа пре свега Ашкалија и Рома". Роми су на Косову под таквим притиском да радије живе у најгорим условима у Србији и Црној Гори.

"Међу Албанцима, који чине већину садашњих придошлица, не видим у некој већој мери проблем прогона, али када се нека земља проглашава сигурном, то се ради на основу свеукупне ситуације" каже Месовиц, пише Дојче веле.