Немачка привреда жали за ''Маде ин Germany''

Профит од ознаке

У Немачкој се увек изнова приповеда прича о правилима које је наметнуо један британски закон из 1887. године, према којем је сва роба увезена у ову земљу морала да има и ознаку земље порекла. Тако је роба из Немачке добила енглеску ознаку Маде ин Germany, што је требало да означи слабији квалитет.

Међутим, те три речи су се временом претвориле у заштитни знак, наговештавајући производе доброг квалитета.

Од те три речи немачка привреда и данас профитира. Према истраживањима јавног мњења, око 70 одсто потрошача у Немачкој свесно купује производе са том ознаком. Више од половине њих спремно је чак да плати и више за производ са Маде ин Germany. И у другим деловима света немачки производи уживају велику популарност.

Процене немачког Друштва за квалитет са седиштем у Франкфурту на Мајни кажу да немачка привреда од ознаке о земљи порекла робе профитира са додатних 100 милијарди евра годишње. Међутим, од тога користи немају само угледни немачки произвођачи већ и они који квалитет обећавају, али га на крају не испуне.

Због тога Комисија ЕУ годинама покушава да издејствује јединствена правила о ознакама о земљи порекла робе у широкој потрошњи. Уколико се то коначно и догоди, натпис ''Маде ин'' ће у будућности више бити фокусиран на царинске прописе. У преводу, ''Маде ин'' ће морати да узме у обзир и државу у којој је роба склопљена, а не само земљу из које је дошла идеја и технологија.

Привредна, индустријска и трговачка комора, као и разна друга слична удружења у Берлину, жестоко се противе том концепту. Прибојавају се још веће бирократије, трошкова, а пре свега укидања своје омиљене ознаке.

Шта ако?

Питање је на месту: шта би се догодило када немачки производи више не имали право на ознаку Маде ин Germany? Да ли би то аутоматски значило да би Фолксвагенов Поло, који се склапа у Шпанији, био мање атрактиван за потрошаче? Највероватније не. У већини случајева, то где ће неки производ бити доведен до краја не игра пресудну улогу у његовом квалитету. Ипак, болно питање за немачке произвођаче пре свега у аутомобилској индустрији. Јер Мерцедес, Фолксваген и BMW своје аутомобиле склапају и на другим континентима, а у великом угледу уживају, захваљујући чињеници да је реч о немачким брендовима. Међутим, у којој мери је успешним и увелико доказаним фирмама потребна ознака Маде ин Germany?

Лобисти немачке привреде не би требало превише енергије да троше на Брисел и Берлин и воде дискусије којима је прошао рок трајања. Уместо тога, било би смисленије да неке ствари рашчисте у самим фирмама чије интересе заступају. Пре свега до њих мора стићи порука: фокусирајте се на квалитет којем ознака Маде ин Germany неће бити ни потребна!

( Дојче Веле )