НЕМАЧКИ СТРУЧЊАЦИ ОТКРИЛИ: Ево због чега су нас погодиле мајске поплаве!
Немачки истраживачи су анализом сателитских података открили због чега су Србију 2014. погодиле катастрофалне поплаве и упозорили да се због промена климе такве ектремне временске неприлике могу очекивати и убудуће, пренео је Дојче веле.
Маја 2014. поље ниског притиска „Ивет“ стајало је изнад Србије и Босне и Херцеговине и Србије као заковано. Киша је лила и лила...Избиле су катастрофалне поплаве које су нанеле штете у милијардама, а у поплавама у региону забележене су и људске жртве.
Због чега је „Ивет“ тако дуго „стајала“ изнад Балкана, било је питање које су себи поставили експерти са Института за истраживање климе у Потсдаму. Уобичајено је да се облаци у таквом пољу ниског притиска, које се иначе формира изнад Атлантика, пребацују са запада Европе ка истоку.
Сателитски снимци као показатељи
Након што су прегледани сви метеоролошки показатељи, укључујући и сателитске снимке и друге податке о метео-условима, научници су дошли до закључка да „застој“ облака на једном месту има везе с ветровима у горњим, врло високим слојевима атмосфере. Метеоролози те ветрове називају „јетстреам“.
Ти ветрови су стално присутни око горње Земљине полулопте, обухватају је попут прстена. Тај прстен није прав, већ вијугав. Вијуге на том прстену се, кружећи око Земље попут таласа, стално померају према северу или југу. Ти таласи називају се „Rošby“ таласи.
СТРАШНО УПОЗОРЕЊЕ: Поплаве ће изазвати највеће миграције са којима се човечанство суочило
Када се вијуга помера према северу, онда она са југа повлачи за собом врућ ваздух са Средоземља, односно изазива високе температуре. И обрнуто, путујући према југу, вијуга повлачи хладан ваздух са Северног пола.
У нормалним условима то померање одвија се без престанка. Протеклих година истраживачи климе дошли су до закључка да се такозвани „Rošby“ таласи све чешће зауставе. „Вијугање“ једноставно престане. „Јетстреам“ ветрови тада једно време настављају да се крећу увек преко истих подручја, не померајући се ни према северу, ни према југу, попут реке која стално тече истим вијугавим коритом.
А онда, као да се ослободи опруга, „Rošby“ таласи их још више „заљуљају“ према северу, односно према југу, објашњава Штефан Рамшторф са споменутог института у Потсдаму.
Застој облака изнад целог региона
Сви подаци које су прикупили он и његове колеге говоре у прилог томе да је управо такав „застој“ у таласању, односно вијугању „јетстреам“ ветрова довео до катастрофалних поплава изнад Србије и БиХ током 2014. године, односно до „застоја“ облака изнад целог региона.
- Наши подаци не могу да нам буду коначни доказ да је то заиста тако било, али су они врло индикативни, поготово ако се узме у обзир да смо потпуно исту ситуацију имали изнад Немачке 1997. године, када је дошло до катастрофалних поплава у сливу реке Елбе - каже Дим Куму који је учествовао у изради студије.
Према мишљењу тих експерата, повод застојима је промена климе. Таласање, односно вијугање „јетстреам“ ветрова је последица великих температурних разлика између ваздуха који се налази изнад Северног пола и оног који се налази око географских ширина Средоземља. Разлика у температури је „мотор“ који покреће вијугање.
Како се повећала температура ваздуха на Северном полу, тако је све мања и разлика у температури између ваздушних маса - што има за резултат повремене смањење „таласања“.
Студија је показала да морамо да рачунамо с тим да ћемо све чешће да се сусрећемо са екстремним временским приликама, попут оних током маја 2014.
Током протеклих 10 година све чешће се бележи појава застоја „Rošby“ таласа, односно појаве да изнад једног подручја стоји „заробљена“ киша, а изнад других подручја владају екстремне врућине. Томе у прилог иде и податак да се број обилних киша изнад Балкана у протеклих 60 година удвостручио.
- Резултати наших истраживања пружају све више доказа да аномалије планетарног ветра „јетстреама“ могу да погодују изазивању екстремних временских ситуација. Оно што нас брине јесте што актуелне климатске промене побољшавају услове који доводе до застоја „Rošby“ таласа - каже Штефан Рамшторф, пренео је Дојче веле.