Немци: Србија се реформише сама, као нико у Европи
У сенци грчке кризе, Влада Србије увела је програм структурних реформи и мера смањења расхода који је без примера у Европи и то без Тројке или милијардерских пакета новчане помоћи из иностранства и позадини, пише немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг".
Неке од мера ступиле су на снагу већ 2014, а друге су кренуле од почетка године. Премијер Србије Александар Вучић сада може да се нада да ће његове храбре одлуке донети жељене резултате и да ће народ од њих најкасније 2016. године и профитирати, наводи овај лист.
Редовни избори у плану су у марту 2018. Уколико се рачунице покажу тачне, Вучићева влада ће до тада моћи да прикаже како тако консолидоване финансије. Циљ је да се буџетски дефицит од 3,8 одсто 2017. буде мањи од три посто након тога.
Дефицит који је Влада Србије у децембру 2013. одобрила за буџетску 2014. износио је 7,1 одсто. Још у кампањи за парламентарне изборе у марту 2014. Вучић је упозоравао да Србија без реформи иде ка грчком сценарију.
Вучићева Напредна странка однела је и поред тога апсолутну већину мандата јер је, како навди ФАЗ, већина бирача веровала да је побољшнање економске ситуације немогуће без дубоких промена.
То има везе и са скоријом историјом земље. Србија је деведесетих година под међународним санкцијама и на крају бомардовањем од стране НАТО-а прошла кроз економску кризу спрам које тешкоће Грчке изгледају као луксузни проблеми.
Оно што је Вучић најавио у септембру 2014. имало је тежину: пензије и плате у државном сектору смањене су у просеку за 10 одсто. Око 27.000 људи у јавном сектору, који свој посао пре свега имају захваљујући политичким привилегијама би требало да остане без посла.
Највеће пензије (оне преко 840 ЕУР) смањене су и до 16 одсто.
Ипак 60 одсто пензионера у Србији који има мању пензију од 25.000 динара (200 ЕУР) остали су поштеђени умањења.
Смањења прате и структурне реформе. Држава не жели више да плаћа велике губитке јавних предузећа.
Наравно ове мере пратили су, наводи немачки лист, демонстрације и обуставе рада. Изузимајући штрајк адвоката који су остали без појединих привилегија, све се држало у границама.
За разлику од Грчке није дошло до насилних протеста против политике штедње.
"У протеклих 20 година ни једна влада се није усудила да покрене структурне реформе, јер су се политичари плашили да ли ће бити поново изабрани. Реформе су међутим неопходне како би се земља спремила за ЕУ", коментарише реформски процес председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
Србија је после дугог чекања у јануару 2014. кренула у преговоре са Унијом. Влада се нада приступању 2020. до тада реформе морају да покажу резултате - не због интереса Европе већ пре свега Србије, тврди Чадеж.
"Ући у ЕУ неспреман и неконкурентан био би најлошији сценарио. Европска унија би то и могла да поднесе, али Србија не", казао је Чадеж.
Као срце реформи економски експерти истичу реформу посрнулих јавних предузећа која државу од 7,3 милиона становника коштају више од милијарду евра годишње.
"Јавна предузећа дуго су фигурирала као апарати за финансирње странака. Одлука да се њихови губици, осим у појединим аргументованим случајевима, више не финансирају одлучујући је предуслов и за борбу против корупције", подвлачи Чадеж.
У ранијим коалиционим преговорима приликом формирања влада никада главно питање нису била министарска места. Око њих се брзо проналазио концензус.
Највеће битке вођене су, наводи лист, око директорских места у јавним предузећима преко којих су политичари, па и целе партије могле финансијски да се санирају. Уколико се ова злоупотреба заустави био би то велики корак за Србију.
"Желим да подсетим да у својој кампањи грађанима Србије нисам обећавао мед и млеко већ најављивао да ће бити тешких и болних реформи", казао је Вучић prillikom најаве рефомрских мера у једном телевизијском интервјуу, подсећа ФАЗ.
Он се пре свега заложио за ново схватање и однос према држави код својих сународника. У здравству и образовању треба ићи ка повећању зарада, а у другим случајевима: "Желимо да одучимо људе да желе да раде само у јавном сектору - стање у државној управи није толико лоше, али стање у јавним предузећима је катастрофално".
Они који не покажу способност да се реформишу, морају да се затворе.
"Држави смо ставили сав терет и уништили приватни сектор", закључио је Вучић парафразирајући чувену изјаву Кенедија - "ајмо да развијемо другачији поглед на државу, а не стално да питамо шта држава за нас може да уради".
Вучић користи сваку прилику да замоли грађане да траже фискалне рачуне како би умањили утају пореза.
"Уредно издат рачун значи да држава може да изгради болницу, школу, парк или аутопут. Ако се не навикнемо да тражимо рачун то неће бит ни могуће", рекао је Вучић.
Деведесетих година Срби су навикли да од сопствене државе буду преварени, па су је и сами варали. Зато грађани још увек имају потешкоћа са оваквим његовим схватањима, навео је Фракфуртер алгемајне цајтунг.
