НЕУЗВРАЋЕНА ЉУБАВ: Стари воле новине, зашто није и обратно?
Иако су наши старији суграђани највернији читаоци новина, често их купују и највише им верују, дневни листови о старима пишу мало и веома ретко.
Истраживање које су заједно спровели Геронтолошко друштво Србије, Удружење пензионера Србије и Факултет за културу и медије показало је да се стари помињу у тек 4,2 одсто текстова објављених у домаћој дневној штампи, иако они чине скоро петину становништва.
Највише писале Политика и Вечерње новости
Од 14.199 текстова објављених у пет најутицајнијих дневних листова које излазе у Србији (Политика, Вечерње новости, Данас, Блиц и Курир) током децембра 2015. године, темама посвећеним особама старијим од 65 година бавило се само 596. Још поразније делује чињеница да се једна четвртина тих текстова односи на славне особе које нису из Србије. О старима су највише извештавали Политика и Вечерње новости, а интересантно је да је број текстова у овим новинама исти – по 181 (34%).
Старије особе се најчешће помињу у рубрикама о култури, хроници и црној хроници док се у рубрикама као што су економија, политика, спорт и разонода објављује занемарљив проценат текстова о старима. Као доминантна тема издваја се сваки фокус који се односи на јавну политику, законе или прописе (27%).
Међутим, о темама о којима би и стари и општа јавност требало да се боље и детаљније упознају као што су социјална угроженост, сиромаштво, права старијих особа и друштвени ангажман, извештава се веома мало и спорадично.
ДАНАС ЈЕ МАРКОВДАН: Никако немојте радити ОВО иначе ће вас стићи ВЕЛИКА КАЗНА
ТЕШКО ИХ ЈЕ ЧУТИ, ЈОШ ТЕЖЕ ВИДЕТИ
Чак и када се о њима пише, стари су у много већем проценту објекти говора, док у само 15,4 одсто објављених текстова је акценат на њиховом говору, односно, они су главни субјекти „приче“. Њиховим интересовањима, ставовима и осећањима, надама и активностима у српским штампаним медијима готово да се не даје простор.
Како се о њима ретко говори, тако се стари, ретко и виде. Фотографије старих особа појављују се тек у сваком 25. новинском тексту, а нарочито је присутан тренд маргинализовања старије женске популације. Готово на половини фотографија (44,5%) представљени су старији мушкарци сами, док су тек на свакој дванаестој (8,6 процената) на њима жене саме. У групи различитих генерација старији се појављују у сваком шестом тексту (16,8%), док су старије особе у групи на 7,2 одсто пратећих фотографија.
СТАРИ ЖИВЕ САМО У БЕОГРАДУ?
Иако је истраживање вршено само на основу београдских издања, приметно је фаворизовање престонице као главне географске одреднице на коју се текст односи. Чак 54,4 одсто односи се на теме од директног значаја за старије Београђане, док се у само 23 од укупно 14.199 анализираних текстова говори о старим особама са села, што је свега 3,9 процената текстова који говоре о старим лицама. Занемаривање старих у руралним подручјима видљиво је у свих пет дневних листова, али је занимљиво да се у озбиљнијим новинама чак није могао пронаћи ниједан текст који је говорио о старима на селу.
Поменуто истраживање део је пројекта “Истраживање о утицају медијског извештавања на перцепцију и ставове јавности о старијим особама у Србији” које је подржало Министарство културе и информисања.
Удео броја лица старијих од 65 година у укупном становништву Србије износи 17,3% и благо је повећан у односу на 2002. годину, када је износио 16,6%.
Ови трендови наставиће се и у будућности. Према пројекцијама ЕУРОСТАТ-а, у периоду 2013−2080. очекује се даље смањење удела радно способног становништва и повећање удела старијих од 65, а посебно повећање удела старијих од 80 година, које сада износи 5,1%.
ДА ВАМ СЕ СРЦЕ РАСТОПИ: Године им не могу ништа, а заједно могу све! (ФОТО)
У Србији удео старијих од 80 година износи 3,67%,
Просечна старост становника Европске уније варира од земље до земље, али у просеку износи 41,9 година.
Просечна старост становништва Србије константно се увећавала у целом послератном периоду (од 1946. до данас) и у 2013. години износи 42,2 године.
