Није тачно да нема посла!
Сви стално слушамо како је криза и како је "немогуће" доћи до посла. Ако вам кажем да не постоји немогуће, да ли ћете ми веровати? Вероватно не... Али постоје неки кораци које можете бар да покушате да примените, па можда вам помогну. Мени јесу... И запамтите да се упорност и стрпљење увек на крају исплате колико год вам у тренутку све узалудно изгледало.
Отргните се од колективне свести
Много паметнији људи од мене (мада је то немогуће, хахахаха) рекли су да не можете мењати свет око себе али можете мењати себе. Шта то значи? То значи да не треба да се обазирете на оне приче које сви говоре. Криза је, не може, неће, не постоји, нема шансе. Заборавите на изразе са НЕ и преведите их у ДА, бар у овом случају.
Скините круну са главе
Ово се односи на све оне људе који су рођени директори. Шта да вам кажем, живот није фер. Постоје људи који имају брдо пара и од старта прескачу све оне природне кораке који вас воде до одређене позиције. Али да ли заиста верујете да су ти људи срећни и да цене оно што и сами знају да ничим нису заслужили? Нисам неки претерани заљубљеник у Америку и амерички систем, али оно чему скидам капу је то што је тамо већина директора почела од дна и стигла до врха сопственом заслугом (неки су чак почели као перачи улица). Није срамота радити било шта! Срамота је не радити ништа. Знам, нисте се школовали да бисте радили у кафићу или бутику, али схватите да је рад магијски чин и можда баш кроз тај кафић или бутик дођете до особе која ће вас одвести до позиције коју заслужујете.
Волонтирајте
Док студирате, ако студирате, волонтирајте у фирмама која су ваша струка. Док пишем ово звучим себи крајње лицемерно јер су мени у току студија "блеја" и журке биле на првом месту. Али кажу да паметан човек учи на туђим грешкама, а глуп на својим. Како год, добром организацијом постижете и једно и друго. Много више познајем блејаче који су то и дан данас, али она неколицина људи за коју знам да су се придржавали овог правила, сада су стварно на добрим позицијама.
Не одустајте
Сигурно има оних који ће рећи: "Али ја сам све ово већ урадио/ла и опет ништа". Не вреди. Има једна реченица коју сам негде чула или прочитала и много ми се допада. Гласи: "Ваше мисли, а мисли креирају свет, су као аутомобил. Уколико само један мали шраф негде зафали, читав ауто остаје непокретан". Уколико не разумете шта је писац хтео да каже, ево објашњења. Нисте све урадили или нешто не радите како треба. Сви ми јако волимо да одговорност преносимо на друге, од родитеља па до виших сила, али тачно је да сте ви креатор свог живота и само ви себе можете одвести тамо где желите да будете. Зато не одустајте и не очајавајте, јер увек постоји нешто што нисте урадили, а можете...
