ЉУБАВНИ ТРОУГАО: Европа се већ помирила са Путином, само не сме да призна Америци
Путин је био у праву када је одлучио да у овој напетој партији глобалној шаха може победити само ако остане крајње прибран, односно ако не поклекне пред провокацијама које позивају на конфронтацију.
Зна се који су формални разлози због којих су Русији од стране Европске уније уведене строге економске санкције – враћање Крима и подршка проруским групама на истоку Украјине.
Теза о наводној руској агресији и жељи за освајањем Европе је посве промашена, а још једном је разбијена ове недеље за време трајања међународног економског форума у Санкт Петерсбургу, који се поклопио са посетом кинеског председника Републици Србији.
ПИТАЛИ ПУТИНА ШТА МИСЛИ О ТРАМПУ И ХИЛАРИ: Ево како је руски председник одговорио!
Ове године су се на форуму појавила и бројна европска лица, а Путин им је заузврат нудио закопавања ратних секира и повратак на оно што покреће свет - економију.
Путин то меет ЕУ, УН леадерс ат key Russian ецономиц форум https://t.co/b9hpd7WZrS pic.twitter.com/Hli3koJ15O— ФРАНЦЕ 24 (@FRANCE24) Јуне 16, 2016
Својим наступом Путин је још једном потврдио да итекако добро зна да се управља у овако великим кризним ситуацијама. Неко други на његовом месту даноноћно би беснео због гомилања НАТО снага у близини руских граница, због непрестаног понављања прича о "руској претњи Европи", због потпуне демонизације свега што има везе с Русијом.
ЛАЗАНСКИ О СТРАХУ ЗАПАДА: Из Ечке ће Руси уз помоћ српске пешадије, да нападну амерички штит!
Али Путин није такав државник. Размишља увек дугорочно и јако добро познаје потребе и нарав свог супарника. У овом случају његов главни супарник су актуелни представници европске власти. Они врше притисак на њега, уводе Русији санкције и настоје да је по сваку цену изолују. Путин је, такође, свестан две истине које се крију иза ове агресије:
- Такав агресивни став, због економских стварности, једноставно не може дуго да потраје и стога је Русији најбоље наоружати се стрпљењем и трпети ударце док се супарник не измори;
- Агресивни став Европе није аутентичан тј. није настао у Европи и самим тиме се Русија може лакше према њему поставити.
Ако европска агресија према Русији није аутентично европска, одакле онда потиче? С друге стране Атлантика, наравно.
Русија је постала једно "велико сметало" за САД и њене глобалне планове јер за разлику од ЕУ - која је такође по свим факторима (требала бити) сила - Русија жели да игра по својим правилима због чега је "глобални проблем" за САД. Наиме, ЕУ ће увек бити типична "улизица" када је реч о америчким плановима, што Русија није и одбија да постане.
Како се то одржава на горе поменуту неаутентичну европску агресију против Русије? Агресија је аутентично америчка, не европска, али је без Европе је неизводива. Тако смо дошли до Украјине.
Украјина је морала остати мост између Европе и Русије. Мудри људи су то истицали пре, за и након украјинске кризе, но, нико није имао пуно слуха, нажалост.
ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА: ЕУ иста као Југославија пред распад
Наиме, а понављати је битно јер се круцијални детаљи као што је овај често заборављају, руске и ЕУ дипломате већ су увелико радили на смиривању тензија између украјинске власти и опозиције у време када је САД дао "зелено светло" за оружани устанак у Кијеву и насилно рушење Јануковича с власти.
А то нам говори шта? Да Европа итекако добро зна да овде није било тзв. "руске агресије" већ евентуално руске снажне реакције, а то никако није исто. Иста та Европа зна да руска подршка за прорусе у Донбасу није почетак "освајања Европе".
Руска претња - она о којој се данас толико говори - може постати стварна само као иницирање руске реакције. Другим речима, мир у Европи је данас итекако могућ, потребно је само одустати од сулудих планова војног окружења Русије, а ни на једном од тих планова не инсистира сама Европа, јер ти планови, још једном, нису аутентично европски већ су амерички.
Путин је неколико година био на "тестирању", морао је јако добро да пази да неком изјавом заиста не остави дојам агресора који прети. Није то баш лако у ситуацији када толика медијска сила ради на томе да сваку твоју реч протумачи као претњу. Но, на крају је успео и то је за Европу јако добро.
ЛАЗАНСКИ: Трећи светски рат Запада против Русије почео је много пре Украјинске кризе!
Видели смо на примеру Ирана - који је до пре коју годину давао изјаве које су се итекако могле протумачити као претње - да економија заиста може стишати тензије. Након што су стране дипломате и пословни представници почели да посећују Техеран, ситуација се драстично смирила, а пре тога смо дословно сваког дана читали о Ирану као о највећој претњи миру у свету. Иста ствар се може десити и у односу према Русији, али тај корак мора направити Европа. Путин је направио пуно како би им олакшао тај избор, а избор ће им олакшати и огромни губици које су нагомилали због санкција према Русији.
Сада и у случају Русије почиње да се дешава "ирански сценарио". Западне дипломате, функционери, пословни представници и други релевантни актери поновно су врло често виђена класа у Русији. Чак и шефови америчких компанија, као што је ExxonMobil, појавили су се ове недеље у Санкт Петерсбургу, упркос експлицитном савету америчке Владе да не одлазе тамо.
Путин је био у праву када је одлучио да у овој напетој партији глобалној шаха може победити само ако остане крајње прибран, односно ако не поклекне пред провокацијама које позивају на конфронтацију.
ПАЛА ГРЧКА, ПАШЋЕ И ИТАЛИЈА: Путиново упориште у ЕУ и НАТО расте из дана у дан
Путин: "Ат the момент, the world неедс а country ас стронг ас the У.С. ис" https://t.co/nPfKpPfYus https://t.co/TElzOBHSUk— CNN (@CNN) Јуне 19, 2016
Европска политичка и пословна елита спремна је на помирење с Русијом. Још то не сме јавно рећи, због Америке, али даје знаке да је спремна. Америчка пословна елита је такође спремна, већ потписује уговоре у Санкт Петерсбургу. Остала је још само америчка политичка елита - она је већ половично спремна на помирење.
Представник пословне струје, Доналд Трамп, већ је најавио како жели нормализацију односа с Русијом - но, друга половина, која је стала иза Хилари Клинтон - неће тек тако дозволити Русији да се извуче из омче коју су јој у једном тренутку, барем им се тако сигурно чинило, већ скоро ставили око врата.