НАЈЧУВАНИЈА ТАЈНА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Приче из Титовог живота о којима се није смело говорити

О приватном животу бившег доживотног председника СФРЈ Јосипу Брозу Титу чини се да се све зна, међутим неке  ствари су се чувале у тајности, и остале непознате.

Постоје анегдоте које се данас препричавају, а некада се није смело о њима говорити.

Спасила га беба

Због све већег прогона комуниста године 1934., Јосип Броз је кренуо преко Беча у Совјетски Савез. У купеу брзог воза који се приближавао Марибору, с Брозом се возила нека аустријанка држећи у наручју мало дете. Кад су на граници ушли у воз полицајци и затражили пасоше, аустријанка је замолила Броза да јој придржи дете.

Дошао је ред и на Броза да покаже своју исправу. Наводно, путовао је под лажним именом чешког инжињера Томанека, с не баш најбоље фалсификованим пасошем. У тренутку кад је предао пасош полицајцу, осетио је нешто топло у крилу. Брзо је подигао дете и на светлом оделу угледао овећу мрљу – беба га је умокрила. Полицајци су се слатко насмејали и само површно прегледали Брозов пасош, и без опасности је прешао границу.

Кад се Тито не обрије

У јединицама око Врховног штаба Титова је уредност била управо пословична. Без обзира на ситуацију, увек је налазио времена да се обрије. У току пете офанзиве, на Зеленгори један од бораца примети да се тог јутра Тито није обријао, па ће свом другу:

МОНАХИЊИ СЕ ЈАВИО ПАТРИЈАРХ: Отвори се небо над Београдом и хиљаде војника крену на народ... (ВИДЕО)

- Е, мој друже, мора да смо запали у гадна го*на, кад се друг Стари није ни обријао.

Праведни судија

У току народноослободилачке борбе, на ослобођеној су се територији, у тренуцима предаха, организовали разни спортски сусрети. Тако се једном приликом играла фудбалска утакмица. Игра је била поприлично нечиста, судија неодлучан и недоследан, па је често долазило до препирки и прекида игре. Титу, који се налазио у публици, досадило то непрекидно објашњавање, па изненада уђе у игралиште, узме од судије пиштаљку и обрати се играчима:

-Да видимо сада хоће ли се неко противити одлукама судије?

Узајамно разумевање

Год. 1944. Тито је посетио Вршац и нека околна села, па се занимао како народ живи, како се слажу са својим суседима.

-Па, ето, слажемо се…Само, друже Тито… краду нам коње!

-А што ви на то?

-Па и ми њима крадемо коње.

-Е, онда добро – смешка се Тито – значи, постоји обострано разумевање.

Случајни сусрет

Док је служио као поднаредник у Српској жандармерији у току немачке окупације у Септембру 1944, млади војник је био послат са још две колеге да уручи писмо присталици краљевске власти, четнику Војводи Николи Калабићу који се борио против партизана код Тузле. У току пута набасали су на човека у шуми обученог беспрекорно и очигледно од неког значаја, па су застали да одлуче шта да раде.

Један од млађих војника рече: "Хајде да га убијемо, он има нове чизме а моје су већ изношене, могао бих узети његове".

Међутим поднаредник је одбио предлог речима: "Нећемо узети живот због тога".

Он је такође посумњао да господин мора да има пратњу у близини, јер није показивао знаке страха нити је уопште проговорио, тако да су га пустили да оде.

ИСТИНА КОЈУ ЈЕ МИЛОШЕВИЋ ДОБРО САКРИО: Чињеница о Слобином оцу о којој се није говорило (ВИДЕО)

Касније кад су се срели са четницима Војводе Калабића, речено им је да је битка са Партизанима жестока и да су четници веома подстрекнути знањем да Тито предводи трупе и да би желели да га елиминишу.

У том тренутку млади поднаредник је знао да је то био Тито на кога је набасао у шуми, и да је имао прилику да га убије.