ОЧАЈ У ДОЊЕЦКУ: Сваки пут заплачем када уђем у празну дечју собу
ДОЊЕЦК - Људи у региону Донбас на истоку Украјине гладни су и немају посла и све мање верују у обећања и у власт.
"Када изађем из куће, на улицама видим више паса него људи. Пред градском скупштином људи вапе за хлебом". Овако ситуацију у градићу Иловајск у области Доњецк описује Игор. Тамо су се овога лета водиле жестоке борбе између украјинске војске и проруских сепаратиста, чији је исход био на стотине мртвих.
Он је очајан. Због рата је изгубио своју малу фирму. Више од шест месеци није видео своју децу. Током борби његова жена је са две ћерке побегла родитељима на југ Русије у област Краснодар.
"Сваки пут заплачем када уђем у празну дечју собу", прича Игор. Не зна шта да ради. Он додуше у Иловајску има кућу, али овде нема будућности.
Ни у самом Доњецку ситуација није боља. Метропола, која је требало да буде претворена у украјински центар бизниса, све више се претвара у место живљења старих, болесних и немоћних људи. Око 60 одсто становника наводи да нема шта да једе и да им је храна хитно потребна.
45-годишња Лариса ипак је остала у Доњецку. Њен највећи проблем је недостатак новца.
"Отац ми је био рудар. Он је болестан и привезан за постељу. Наравно да га нећу оставити", каже Лариса. Ни пензију свога оца она не може да подигне. Украјинци исплаћују пензије својим грађанима само на територијама, на којима имају контролу, piše Deutsche Welle.
И 50-годишњи Олег са тугом прича о тренутној ситуацији. Његова кућа је неколико пута погођена. Одлучио је да се пресели у Кијев. Али његова жена и две ћерке су желеле да остану у Доњецку. Прихватили су их пријатељи и познаници. Он не верује да би се живот у Доњецку у наредних неколико година могао нормализовати.
