МАЈЦИ ПОГИНУЛОГ РАДНИКА РТС-А ОСТАО САМО БОЛ: "Од мог сина није нађен ни прах, а још му се надам"

Она каже да тело њеног сина никада није пронађено и да се прича да је био у епицентру удара. „Да ми је само да га нађу, да могу да га сахраним, на гроб да му одем“, жали се мајка.

„Драгорад ми се јављао сваки дан пре одласка на посао, али тог кобног дана први пут ме није позвао, не знам зашто. Усред ноћи неко је јавио да су гађали зграду РТС и одмах сам звала сина, али није био доступан. Настала је паника, нико није знао шта се дешава, а ево и сада после 16 година ништа није потврђено“, присећа се Милена трагичног дана када је страдало 16 радника Радио-телевизије Србије.

Осуда ратног злочина

Удружење новинара Србије истиче да су све значајне глобалне организације за заштиту људских права осудила убијање цивила у РТС, а да Амнести интернешенел намеран напад на зграду РТС као цивилни објекат и убијање 16 медијских радника сматра ратним злочином.

Драгорад Драгојевић био је запослен као обезбеђење.

„Није се плашио, једино је пет, шест дана пред смрт био узнемирен. Увек је говорио „ма ко ће нас, шта ми коме сметамо“. Причао ми је да им је руководство обећало да ће их штитити и упозорити, али ти људи су први побегли из зграде“, револтирана је Драгојевићева.

Неколико дана пошто је бомба погодила централне просторије телевизије, у стан Драгојевића дошло је тадашње руководство да их замоли да „не дође до суда“. Ипак, најтеже од свега Милени пада то што тело њеног сина никада није нађено.

Не мири се са судбином

„Имали смо дојаве да је побегао, да је киднапован... Једном уђем у аутобус, видим седи неки дечко, личи на њега, иста боја косе... Потрчим са другог краја, кад оно – није он. Тако се ја увек надам да ће он мени доћи жив. А знам да није! У мојој души ће увек живети са мном“, дрхтавим гласом за Курир прича Милена.