Опроштајно ПИСМО СРБИНА који је ОБЕШЕН у Сарајеву које ће вас жестоко ПРОДРМАТИ!

На данашњи дан 1915. године, у Сарајеву је обешен српски учитељ Вељко Чубриловић, један од учесника атентата 28. јуна 1914. на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда.

И поред тога што закон Аустроугарске није предвиђао смртну казну за малолетне особе, он као најстарији међу извршиоцима атентата није могао да је избегне. Ноћ пред смрт, Вељко је својој породици написао писмо. Оригинал је спаљен по наредни суда, али се тамничар зажалио и пре него што га је запалио, преписао га је. Потресне речи човека пред чијим очима је већ била смрт сведоче о вери да жртва није уздалудна, и да ће свима, па и његовој Нади која је тада имала тек осам година, у будућности огрејати слобода.

Преносимо вам део писма:

“Када примиш ово писмо, мој дух лебдеће над Тобом и нашим чедом, милом Надом. Твој Вељко оставиће ову “долину суза”, а ништа нема да остави теби, мила моја, и нашем детету, него своју неизмерну љубав према нама. Душо, последња моја мисао биће упућена вама, мојим најмилијима. Не тугуј много, не жалости се. Тако је морало бити.

Преда мном на столу леже слике Твоје и Надине, ја вас љубим, а неки унутрашњи глас ми шапће, да ће вас после моје трагедије пратити срећа и благослов Божји. Будите сретни, а време ће излечтити и ову тешку рану. Мила моја ја познајем живот и предвиђам да ћеш ти храбро корачати кроз њега и крчити трновите стазе којим ћете ступати.

Али душо, ако би пут био исувише трновит да не би достојало Твоје снаге да га крчиш, потражи друга који ће Те разумети, као што сам Те ја разумевао, па с њиме удружи свој живот. Од мене, нека Ти је просто. Ти си заслужила да будеш сретна.

Када наша Нада одрасте и могне разумети, испричај јој све о њеном оцу. Држим да ће ме разумети и опростити своме оцу што је осиротила. Да, ја тражим и молим њен опроштај, јер нисам према њој извршио родитељску дужност. Ти ћеш рећи милом чеду: твој тата је тебе волео више него свој живот, љубио те и носио када си била мала, о теби је мислио и дан и ноћ.

Неизмерно вас воли и љуби ваш тата. Нека вас Господ благослови. Молите се њему, да му буде милостив.”