ОТКРИВАМО СТРОГО ЧУВАНЕ ТАЈНЕ ВАТИКАНА: Комадање тела, истеривање демона - ево чиме се све бави Црква!

Замислите аутомобил који јури Римом према Ватикану. У њему су свештеник, бискуп и жена по имену Франческа Ф., која се све време гласно дере, псује и баца се около. Сазнајемо да је она под деловањем демона, а само јој један човек може помоћи, пише Њујорк пост.

На крају се паркирају усред Ватикана и јуре са Франческом мраморним ходницима док не заврше испред спаситеља - папе Јована Павла ИИ. Он прилази слуђеној жени, почиње да изговара "егзорцистичке формуле на латинском", и почиње убрзано да изговара молитву. Наслања се над женом и шапуће јој:

"Сутра ћу одржати мису у твоје име".

Након тих речи Франческа се одмах смирује. Демон делује као да је отишао, па је жени неугодно и збуњена је. Извињава се папи, који ће после своју битку са Сатаном назвати - библијском сценом.

Реликвије

Реликвије представљају физичке ствари које је некада додирнуо светац, а могу бити и комадић његове одеће или део тела, с тим да се сматрају талисманима и доносиоцима среће.

Иако је одавно забрањено продавање реликвија, постоје рупе у законима, којима се многи обилато користе. Смрт папе Јована Павла II 2005. године донела је последњу велику експлозију на тржишту реликвија, јер су многи тврдили да поседују остатке омиљеног папе, док је готово исти број људи тврдио да поседује нешто његово.

Неколико сати пре његове смрти, 2. априла, његов лични секретар, надбискуп Станислав Џивиш, тражио је од папиних лекара да му изваде мало папине крви за успомену. Касније је надибсуп проследио кап по кап крви црквама и бискупијама које су жуделе за реликвијом папе.

Та крв, као и коса са његовог последњег шишања, једине су "првокласне реликвије", што је фраза која се користи када је реликвија узета директно са тела (у овом случају са тела папе), те нису уклоњене кости ни органи са папе, што значи да је број прворазредних реликвија изузетно ограничен.

Иста ствар се, додуше, не може рећи за друге свеце и значајне католичке фигуре током година.

Наиме, ватикански "каталог службено препознатих делова тела" садржи руке, прсте, главу, ножни палац, зуб и нокат, док су одбачене ствари попут обрезане кожице бебе Исуса, која се дуго звала "светим препуцијем". 

Пракса комадања тела

Телесне реликвије некада су биле уобичајена појава. Након смрти Свете Терезе Авилске, одрезана јој је лева рука и послата у самостан. Свештеник који је то учинио за себе је задржао њен кажипрст, којег је носио око врата до краја живота.

Њено тело је на крају раскомадано део по део, укључујући и њено срце, десну руку, стопало, лево око и део вилице. Године 1966. године млада часна, сестра Катарина Капитани, умирала је лежећи у болници због крварења једњака. Имала је визију папе Јована XXIII, који је умро три године раније, а који јој је наводно "ставио руку на стомак и рекао да више не треба бринути". Она се опоравила, а ово чудо је искоришћено у корист беатификације дотичног папе 2000. године. Две године после, часна сестра је добила на поклон део папине коже, која му је огуљена са руке након смрти.

Упркос свему, католички службеници тврде да се резање тела данас чини пуно разборитије. Ако је тело нетакнуто, узимају неке кости, при чему пазе на хигијену, али и поштују само тело. Пазе да не режу кости насумице, како им се прохте, а у неким случајевима нема реликвија које се могу уклонити.

Свеједно, ни то неће зауставити неке људе, укључујући и преваранте, да покушају да их продају. Тако сте 2013. године могли да купите фрагменте кости Свете Марије, Исусове савременице, за 1.090 долара или комадић кости раног хришћанског мученика Теодора, за само 890 долара на Ибеју.

Иако су обе реликвије долазиле у пакету са писмима која су требало да потврде аутентичност, обично је реч о лажним писмима, која имају потписе старих опскурних бискупа из прошлости, тврде стручњаци. Иначе, лажњаци се обично могу открити помоћу грешака у латинском, побркане хронологије, па чак и потврда од стране бискупа који уопште нису живели у исто време кад и наведени свеци.

Црква се суочава са лажним реликвијама још од Среднег века, а данас, уместо да троши новац и време на проналазак лажњака, она понекад једноставно зажмури на једно око кад се ради о одређеним реликвијама, па су неки чак и изјавили да нема везе што не постоје форензички докази ако је духовна повезаност ту.

Случај Торинског платна

Цква ипак није могла тако лако приступити случају Торинског платна, који представља наводни покров у који је био умотан Исус Христ након смрти и на којем је остао отисак његовог лица и тела. Али ни у овом случају црква није заузела чврсти став. Папа Банедикт је платно прозвао "екстремном иконом која није реликвија", што би значило да није било обмотано око Исусовог тела.  

Средином седамдесетиих година 20. века почео је СТУРП, пројекат истраживања Торинског платна, при чему се удружило 30-ак научника из различитих подручја широм света, након чега су се само појавила нова питања, те ни даље није сигурно време порекла платна. Доказано је само да није дело уметника, те да поседује уникатну, тродимензионалну информацију, иако је нејасно како је настало.

Демонска опседнутост и егзорцизам

Став цркве о демонској опседнутости, као и код било какве врсте чуда, најбоље се може описати као "вероваћемо кад видимо". Иако је црква некад имала "посебан одред егзорциста", папа Павао ВИ почео је са њиховим укидањем 1972. године, па су деценијама после егзорцизми били толико ретки да су их изводили само "посебно делегирани свештеници".

Пре него што је изабран на место папе Бенедикта, кардинал Јозеф Рацингер водио је ватиканску конгрегацију за Доктрину вере, која се бавила истраживањем мистериозних феномена. Рацингер је послао писмо свим бискупима у којима их је упозорио да ограниче егзорцизме, како неауторизоване особе не би могле да воде молитвене скупове на којима се директно обраћа демонима.

1999. године Ватикан је објавио ревидиран обред егзорцизма

И даље, црква као да пази када је реч о овој пракси, а Давис наглашава да што сте више на лествици католичке хијерархије, то је већи отпор према разговору о демонским опседнутостима и егзорцизму. У својој књизи Давис цитира оца Габриела Нанија, бившег егзорцисте који је, на свој велики шок, уклоњен са позиције. Нани верује да је, окретањем леђа егзорцизму, црква широм отворила врата сатани да уђе у наш свет и потпуно га унакази.